Субота, 23.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
МЕЂУНАРОДНИ ПРЕГЛЕД

Ново америчко двориште

Џозеф Бајден је повукао војску из Авганистана тврдећи да има преча посла него да и даље у Кабулу безуспешно прави функционалну владу. Шта је тај пречи посао – није крио.

Мало је рећи да се америчка спољна политика окреће Кини. Од председника Бајдена, преко потпредседнице Камале Харис, до државног секретара Ентонија Блинкена – сви су усредсређени на Пекинг.

Према критичарима америчког интервенционизма, највећи неуспех интервенциониста био је тај што су превидели колико ће Кина ојачати док Америка ратује по Блиском истоку. Уколико је и стварно дошло до тог превида, он се сад убрзано надокнађује.

НЕМА ВИШЕ ОДЛАГАЊА: Иако је много књига и чланака последњих деценија написано о кинеском успону и неизбежном такмичењу између Вашингтона и Пекинга, то ривалство је „одлагано” због рата против терора. Познаваоци међународних прилика одавно су упозоравали да су најтрагичнији сукоби у историји човечанства избијали онда кад би се конфронтирале сила која се залаже за статус кво, што је сад Америка, и сила у успону или изазивач, што би била Кина.

Администрација Барака Обаме препознавала је овај изазов, али ипак није успевала да се посвети Далеком истоку онолико колико је хтела. Да би ојачао америчко присуство у југоисточној Азији, Обама је поручивао европским савезницима да ће морати да се мање ослањају на америчку одбрану, док је с бројним азијским земљама склапао трговински споразум. Тај споразум никад није заживео јер га је Обамин наследник Доналд Трамп одбацио чим је дошао на власт. Обамина влада је до краја остала посвећена рату против терора, чак је и повећала број војника у Авганистану и увела земљу у нове ратове, попут оних у Сирији и Либији.

Трамп је отишао корак даље ка истоку. Критиковао је смене режима и позивао спољнополитичку елиту да се усредсреди на Пекинг. Повео је земљу у трговински рат с Кином, забранио рад кинеског технолошког џина „Хуавеј” у Америци, притиснуо бројне друге земље да ураде исто и с талибанима договорио повлачење Пентагона из Авганистана. Иако је доктрина донета за време Трампа предвиђала да се Америка од Блиског истока окреће Далеком истоку, ствари су почеле да се убрзавају с Бајденом.

ОД „ХУАВЕЈА” ДО „АУКУСА”: Бајден је у августу повукао војску из Авганистана и прогласио крај ере ратовања против терора. Магазин „Форин полиси” је ове недеље сазнао да Стејт департмент знатно увећава број дипломата и стручњака који ће се бавити Кином. У Вашингтону и амбасадама широм света, нови службеници ће проучавати кинеску политику.

Недавно су Сједињене Државе с Великом Британијом и Аустралијом створиле безбедносни савез „Аукус” с циљем да зауздају кинеске амбиције у Индопацифику. Канбера ће уз помоћ америчке технологије направити подморнице на нуклеарни погон, које ће патролирати Јужним кинеским морем. У тим водама Пекинг се често конфронтира са суседима, америчким партнерима, због територијалних права. Иако је дуго била опрезна да не љути Кину, Аустралија је међу првима забранила „Хуавеју” да уводи 5Г мобилну мрежу. Како пишу тамошњи медији, Канбера се уласком у „Аукус” „кладила” на америчку победу.

Мурал с кинеским председником Си Ђинпингом и америчким Доналдом Трампом (Фото: EPA-EFE/Omer Messinger)

Да би савезнике у југоисточној Азији задржао у америчкој „орбити”, Бајден је овог лета слао шефа Пентагона Лојда Остина, државног секретара Блинкена и потпредседницу Камалу Харис у Сингапур, Вијетнам, Индију и на Филипине. Док је Блинкен оптужио Кину да је све агресивнија код куће и у свету, Камала Харис је поручила партнерским земљама да могу да рачунају на Америку у случају да се сукобе с Пекингом.

ДАЈЕМ ТИ ПРЕДНОСТ: А како је ривалство почело? Да ли је, прогласивши крај рата у Авганистану, Бајден објавио „рат” Кини? Или је Кина објавила „рат” Америци кад је почела да гаји јаче регионалне, па и глобалне амбиције? Да ли је на помолу „азијски НАТО”? Хоће ли САД и Кина ући у рат због Тајвана? Да ли је југоисточна Азија, после западне хемисфере, постала ново „америчко двориште”?

Оваква питања су у јавности сменила дебату о потреби да се изгради демократија на Блиском истоку. Поједини амерички медији сматрају да се „пре више од једног века и за немачки раст мислило да је незаустављив, као што је данас случај с кинеским” или да у односима с Пекингом треба „говорити тихо и носити тарифе и носач авиона са собом”. Према извештајима кинеских медија на енглеском језику, оружани сукоб је могућ, али до њега вероватно неће доћи јер се „Америка плаши да уђе у рат с Кином”.

Док су ово писали, кинески медији нису навели да је америчка војска далеко надмоћнија од кинеске. Можда их је охрабрило то што је амерички генерал, начелник здруженог генералштаба Марк Мили обећао кинеском колеги Ли Цученгу да ће му „дати форе”. Како су легендарни амерички новинар Боб Вудворд (афера „Вотергејт”) и Роберт Коста из „Вашингтон поста” открили у новој књизи „Опасност”, Кинези су се при крају Трамповог мандата плашили америчког напада. Мили их је у тајном разговору, за који Трамп није знао, умиривао тако што је поручио генералу Лију: „Ако бисмо вас напали, јавио бих вам унапред. То не би било изненађење”.

Мили је веровао да је Трамп „луд” и способан да баци нуклеарно оружје или нареди рат с Кином, па је покушавао да спречи такав сценарио дајући тајна обећања ривалској сили. За Трампа је он „издајник”, али је за демократе херој.

Ни припреме за нови хладни рат с ривалском силом нису разлог да се престане с хладним „грађанским ратом”.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Njegoš
sa Kinom se ne ulazi u duel...ko proba izgubiće..
Драган П.
Нису ни победили. А од Кореје на овамо Кина је прешла дуг пут.
Luis
Pa probali su Amerikanci u Koreji i niso izgubili.
George
Amerika nema nikakve šanse da (ekonomski) pobedi Kinu. Veliki rat niko ne priželjkuje jer bi bio nuklearni. Rat će se voditi u sferi finansija i biće i novih robova i novih robovlasnika... Meni se čini da je Rusija sve bliža Kini, zajedno istiskuju dolar. Ali samo dok Kina ne počne da ugrožava i samu Rusiju.
Rodja
Kina ce se urusiti sama od sebe iz istog razloga kao SSSR tj zbog ekonomije. SSSR iz ideoloskih razloga nije hteo trzisnu ekonomiju (tj kapitalisticki nacin poslovanja) Kinezi su otisli u suprotnom pravcu i nakalemili elemente kapitalisticke ekonomije na komunizam. Kopirajuci Americki sistem sa gradnjom kao lokomotivom ekonomije stvorili su svoje bele slonove tj banke i finansijske organizacije poput Lehman Brothers od kojih su mnoge pred kolapsom. Pominje se neki Evergrande koji samo sto nije
Драган П.
Ако се Кина сруши, то се неће десити због економије, него због демографије. Старачко становништво, природни прираштај негативан, исто као на Западу, али с том разликом што нема никакве имиграције. Можда још неко време могу да се одрже ако успеју да привуку нешто од своје бројне дијаспоре назад у матицу, што је питање да ли ће се десити, и што би било само одлагање неизбежног. У сваком случају, демографија ће им доћи главе брже него Западу, нажалост.
Ludolph
Ja bi na vasem mestu prvo malo prosetao do Kine pa bi sebi dao za pravo da sudim ko ce se srusiti a ko nece. Moje licno misljenje je da ce se to pre desiti sa Amerikom nego sa Kinom. Ne zaboravite da su Azijati mnogo tolerantniji na siromastvo od zapadnjaka.
Dusan T
Odgovori: Pljackom i rasparcavanjem Kine u 19. veku. Ne. Ne. Ne. Ne. Ne, americko dvoriste im je uslo u kucu i to brzinom 200.000 izbeglica mesecno.
Luis
Kina ima samo jedan problem. Osim Severne Koreje, Srbije i donekle Rusije nema saveznika u svetu a pogotovo ne u jugoistočnoj Aziji. Dok se regija u strahu od Kine sve više okreče Americi.
Хронос
@Luis - Кина је земља од 1,5 милијарди становника! Какви савезници као Србија или Пакистан? Ми можемо да станемо у две улице неког већег града! Шта ће им савезници?
Драган П.
Србија није савезник Кине, већ само са њом има блиске економске, а само донекле и политичке односе. И није једина таква земља у Европи. Чак ни Кина и Пакистан нису савезници у класичном смислу, попут земаља у НАТО, које су у обавези да иду у рат једна за другу, односно када то газда каже. Русија такође није кинески савезник, али још је мање савезник САД. Са Кином тренутно има однос који је првенствено диктиран заједничким интересом да се супротставе доминацији САД и њених сателита (савезника).
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.