Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Игуман Никодим и његове везе са Србијом

Манастир Ђурђеви ступови у Беранама (Фото Википедија)

Епископ немањићке светиње, манастира Ђурђеви ступови у Беранама, владика Методије (Остојић), устоличен 26. октобра, кога је у трон увео Његова светост патријарх српски господин Порфирије, као другог епископа обновљене, након три и по века, Епархије будимљанско-никшићке (2001), и осамсто година од оснивања те епископије од стране Светог Саве, један је од наследника игумана Никодима (Зечевића).

Архимандрит Никодим (Зечевић), игуман манастира Ђурђеви ступови у Беранама од 1850. до почетка 1862. године, био је један од истакнутих првака племена Васојевића. Његов братственик и племеник, чувени Мојсије Зечевић, запазивши га као врло бистрог и интелигентног младића, довео га је себи у манастир, где је стекао основно образовање. Након тога упутио га је у Србију на даље школовање код београдског митрополита Петра Јовановића. По завршетку богословије Никодим се враћа у Васојевиће и преузима духовно вођство над племеном након смрти игумана Мојсија, нарочито се ангажујући на успостављању органа власти и посебно се заузимајући око сређивања братственичких сукоба, спречавајући насилничке поступке Васојевића према другоплеменицима и иноверницима.

Игуман Никодим одржавао је присне везе са Србијом, постигавши јула 1858. године договор о школовању васојевићких младића, када их је, потајно, уз оружану пратњу, довео у Србију. Том приликом издејствовао је од српске владе и знатну новчану помоћ за васојевићке устанике. Био је храбар борац против Турака, нарочито у боју на Полици против војске Хасан-ефендије. Академик Миомир Дашић за њега каже: „Истакао се као црквени и народни првак трудећи се да настави велико Мојсијево дело, али су се услови у међувремену променили, па ће он остати у сени националних идеја свога учитеља”.

У манастиру Ђурђеви ступови још од 1857. године почели су да функционишу војно-управни и судски органи. На челу народног суда био је управо игуман Никодим. Сукобио се с војводом Миљаном Вуковим због његовог мешања у црквене послове, као и с младим црногорским књазом Николом, који није уважавао одвајање духовне од световне власти, што је урадио његов претходник књаз Данило. У немилости самог књаза био је и митрополит црногорски Никанор (Ивановић), који је протеран у Русију, а потом је отишао у Италију, где је и умро. Сахрањен је у Трсту у православној цркви Светог Спиридона.

Почетком 1862. године, под великим притиском књаза Николе и васојевићког војводе Миљана Вукова, а по братском савету митрополита Илариона (Рогановића), игуман Никодим је напустио Ђурђеве ступове и отишао у Крагујевац, а потом у манастир Студеницу, где је умро 1869. године, након седам година тиховања у молитвама. Гроб му се налази уз саме зидине манастира Студеница.

Милутин Осмајлић,
Београд

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zahvalnost
Dragi Milutine, hvala vam za ovaj predivan tekst.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.