Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Панчевачки мост између рушења и обнове

Саобраћајна веза десне и леве обале Дунава биће порушена јер је оштећена до самог темеља и санација се не исплати, најавио је Зоран Дробњак, в. д. директора ЈП „Путеви Србије”
(Фото З. Анастасијевић)

Буре мостове обично руше, а да ли би једна – она подигнута у јавности – Панчевачки мост могла да спасе? Много прашине усковитлала је најава Зорана Дробњака, в. д. директора ЈП „Путеви Србије”, да ће та саобраћајна веза десне и леве обале Дунава бити порушена јер је оштећена до самог темеља и санација се не исплати. Такав став о рушењу „Панчевца” Дробњак је изнео и средином августа.

Многе нису убедиле његове речи. Међу противницима те идеје је и Милутин Игњатовић, директор Саобраћајног института ЦИП, који сматра да Панчевачки мост не може и не треба да се руши, него да се обнови.

– О евентуалном рушењу моста могло би да се говори да је изграђен мост код Винче којим би опасне материје возом ишле ка Панчеву. Сада, када такве саобраћајне везе нема, не може да се направи мост на другом месту осим на оном где је већ позициониран „Панчевац”, због тунела Карабурма, који не може да се помера. И шта ћете да радите са саобраћајем ако срушите тај мост, како људи да прелазе на леву обалу Дунава? – пита Игњатовић.

Сличне логике увек су се држали и у граду и држави. Кад би грађани тражили обнову тог моста преко Дунава, јер су сматрали да су поједини његови делови чак и небезбедни, из града и државе су одговарали да то јесте планирано, али не пре него што буде изграђен мост на Ади Хуји да би постојала веза између две обале реке. Али, почетак градње тог моста и даље се одлаже.

Уместо Аде Хује, међутим, Дробњак сад, као о замени за „Панчевац”, говори о мосту који би био подигнут у његовој близини, на локацији коју није прецизирао, за разлику од цене, која јесте позната – 200 милиона евра. Док нови мост не буде изграђен, „Панчевац” ће се и даље користити, објаснио је Дробњак, што значи да прекида у саобраћају с једне на другу страну Дунава неће бити ни у једном тренутку.

То не решава дилему да ли је мост потребно рушити или га је боље реконструисати. Према речима првог човека „Путева Србије”, када мост има више од 60 година, као што је то случај са Панчевачким, санације се врло ретко раде.

– То смо урадили на „Газели”, на мосту који је био стар 30 година, и то је коштало 55 милиона евра, јер није постојала алтернатива нити место за нови мост – истакао је за портал „Бизнис” Дробњак који ни у тој ни у другим изјавама за медије није прецизирао на основу чије стручне процене је „Панчевцу” пресуђено нити колико би рушење коштало.

Игњатовић је другачијег мишљења. Саобраћајни институт ЦИП израдио је још 2006. пројекат за реконструкцију Панчевачког моста, која је одобрена годину дана касније, али осим радова на челичној конструкцији, како тврди, ништа више није ни пипнуто.

– Иза тог ЦИП-овог пројекта више не бих могао да станем после толико година јер се стање моста променило, сигурно је горе, више је оштећен и мора да се ради нови пројекат за обнову. Мост никако не треба рушити, него обновити, и то је сасвим изводљиво – изричит је Игњатовић.

Да рушење не сме да буде коначно решење сматра Љуба Костић, грађевински инжењер, који је, између осталог, учествовао у изградњи два моста на Дрини – Павловића ћуприје и Моста слободе у Фочи, који је срушио НАТО. Он је недавно за наш лист овако образложио своје мишљење:

– Школа коју смо ми учили – никада не рушимо, већ додајемо. Поготову што је Београд дефицитаран с мостовима. Зато је незамисливо да се склања било који од њих, нарочито „Панчевац”. Уосталом, Панчевачки мост, уколико би се појачали стубови, могао би да се прошири за додатне траке. Он има одличну локацију и прилазне путеве. Домаћинско понашање било би да се уради ојачавање и проширивање Панчевачког моста и то тако да та реконструкција буде без прекида саобраћаја преко њега. Београд има одличне инжењере за тако нешто – изричит је Костић.

(Фото Д. Јевремовић)

Град: није наша надлежност

Судбина „Панчевца” није у надлежности Београда, него ресорног министарства и „Путева Србије”, каже за наш лист Марко Стојчић, главни градски урбаниста. Он подсећа да је у плану шинских система Београда предвиђено да се уз постојећи мост изгради паралелна конструкција којом би се кретао трамвај.

– Ако се испостави да је исплативије рушити, а не обнављати мост, онда би нова веза преко Дунава на том месту требало буде мост и за колски саобраћај и шине за трамваје и возове, али да има и бициклистичку и пешачку стазу – сматра Стојчић.

Саграђен, порушен, обновљен

– Првобитни мост на месту данашњег Панчевачког отворен је 10. новембра 1935. и то је био први стални београдски дунавски мост. У саобраћај га је свечано пустио кнез Павле.

– Априла 1941. постао је једна од првих инфраструктурних жртава рата. Јединице југословенске војске минирањем су срушиле све саобраћајнице над београдским токовима Дунава и Саве да би успориле продирање непријатеља. Окупатор који је убрзо ушао у град почео је са обновом уз помоћ стручњака и пољских заробљеника.

– Мост на Дунаву обновљен је 1942, али само две године касније нове ране му наносе савезници у току ослобађања Београда и окупатори приликом повлачења.

– Обнова за коју је била задужена Црвена армија почела је у јесен 1945. Послератни Мост Црвене армије свечано је у саобраћај пуштен 29. новембра 1946. Београђане је служио до половине шездесетих када је детаљно реконструисан. Ова саобраћајница ипак никада није заживела као Мост Црвене армије, већ као Панчевачки или по надимку – „Панчевац”.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Из Британије
Када је изграђена Ајфелова кула била је ружна већини Парижана. Захтевали су да одмах буде уклоњена. Фијакер никако не може да се пореди са савременим колима. Стари мост је историјски споменик индустријске епохе и друштва прошлости зато тако и изгледа. У своје време био је врхунац техничког достигнућа. Гледано ван садржаја некоме ружан, некоме прелеп у зависности колики је увида у сторију, друштво и време када је грађен.
Франкенштајн к'о кутија
Мост преко Дунава, неколико стотина метара низводно од постојећег Панчевачког моста, предвиђено је да буде изграђен још 2005-2007, и то у документу плана развоја Града Београда 2005-2010. Уместо тога план је промењен и саграђен је Пупинов мост, који нити је железнички, нити представља оптималну везу центра Београда са Панчевом, односно Зрењанином (главним градовима Јужног и Средњег Баната). Панчевачи мост не треба рушити, али треба хитно! започети градњу новог вишенаменског моста преко Аде Хује.
bata
jedno je sigurno, taj most je veoma ružan.
Иван Грозни
Како то да у Будимпешти или Њујорку не руше мостове који су изграђени још у претпрошлом веку?
Kopčanje pozadi
@Sanja slažem se, ovaj most više nije važan, pogotovu od kad sam se preselio iz Borče. Možda bi komentar bio drugačiji da živite na levoj obali?
Sanja
Zato sto mostovi u Budimpestu su lepi dok u Nju Jorku su veoma korisni a i bili skupi za izgradnju. Ovaj most nije ni jedno ni drugo.
Оки Доки
Да иде према Н.Београду, био би изграђен већ одавно. Као Пупинов мост, преко кога иде далеко мање возила него преко Панчевца. Али, када је за Н.Београд...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.