Понедељак, 29.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Из шипражја изронила скулптура светског уметника

Италијански аутор Гвалтијеро Моцени поклонио је Бајиној Башти дело урађено 1981. на манифестацији „Мермер и звуци” у Аранђеловцу
(Фото Фото Дрина инфо)

Бајина Башта – Машине су недавно у центру Бајине Баште у близини хотела „Дрина” чистиле парцелу на којој је почела градња Парка ћирилице, првог те врсте код нас. Наједном је током ових радова из шипражја и жбуња изронила овећа бела скулптура, до тада заклоњена од погледа. Споменик заборављен, од пролазника непримећен у запуштеном простору, а пре 40 година руком италијанског скулптора направљен и овде постављен.

Откуд ту, како, одакле, питања су се одмах јавила у вароши крај Дрине. Причали су испрва да би се тешко овде могао наћи неко упућен ко је и када урадио ту скулптуру и како је она доспела у Бајину Башту. Давно време је, кажу, учинило своје.

Ипак те одговоре је знао и локалној јавности затим предочио овдашњи новинар и књижевник Обрад Додић. На порталу „Дрина.инфо” он пише како је 1998. године разговарао са Радисавом Алексићем, рођеним у бајинобаштанском селу Овчињи, који је живео и радио у Пули.

– Радисав је тада испричао да је аутор ове скулптуре познати италијански скулптор и сликар Гвалтијеро Моцени, иначе Алексићев дугогодишњи пријатељ. Моцени је рођен у Пули, ту провео младост, да би се потом преселио у Милано. Скулптуру је урадио 1981. на манифестацији „Мермер и звуци” у Аранђеловцу. Те исте године скулптура је поклоњена Бајиној Башти и постављена на месту где je откривена – пише Додић.

Приликом њеног постављања у вароши крај Дрине гостовао је и аутор Моцени. Ту се задржао седам дана и упознао овај крај, из кога је понео лепе утиске. О томе је, према Алексићевом казивању, често говорио у кругу својих пријатеља у Пули.

Додић истиче да су се Радисав родом из Овчиње и Гвалтијери рођен у Пули често посећивали или контактирали. Приликом једног разговора познати скулптор (дела су му у многим градовима широм света) замолио је Алексића да при доласку у свој завичај начини неколико фотографија његове скулптуре која му је посебно драга, јер је желео да направи каталог свих својих значајнијих дела у које несумњиво спада и бајинобаштанска скулптура. Радисав је то са задовољством прихватио.

– Можда ће после овога Бајинобаштани више обратити пажњу на ово значајно вајарско дело и на аутора скулптуре који је живео у далеком Милану, а понекад, верујемо, оживљавао успомене на некадашњи боравак у нашем крају. А пројектом изградње Парка ћирилице предвиђено је да се ова скулптура укомпонује у нову парковску целину и испред ње постави табла с натписом о аутору и делу како би Бајинобаштани и туристи убудуће знали да је ово рад познатог италијанског скулптора – написао је Обрад Додић.

Трагом тог записа, потражили смо на интернету податке о уметнику Гвалтијеру Моцени и нашли разговор с њим за пулски „Глас Истре” објављен почетком ове године. Ту се наводи да има 86 година, а красе га дечачка ведрина и вулканска стваралачка енергија, да је иза њега седам деценија уметничког рада и импресиван опус, излагања слика и постављања 150 скулптура у јавним просторима на готово свим континентима. Није, наравно, поменуто бајинобаштанско дело, али се уметник, рецимо, сећа да су његови сликарски почеци везани за филмски фестивал у Пули 1953. године када је сликао велике плакате испред Арене и плакат за филм „Девојка и храст”. Отишао је да живи у Милано, који је у то време био светски уметнички центар. „Поједини велики амерички аутори често су тада прво излагали у Италији и тек онда постајали славни у Америци”, рекао је за „Глас Истре”. У Пули је 1979. направио и поставио велику скулптуру коју овде зову „Брод”, за коју је лимове дало бродоградилиште „Уљаник”. Истиче Гвалтијеро да су у бившој Југославији паркови скулптуре у Аранђеловцу, Порторожу и Лабину била три таква парка водећа у свету...

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Teodora Lektora
Ne, nije bolje da je ostalo u žbunju. Najbolje je da se delo očisti (konzervatori), stručno obradi, postavi na valjano javno mesto u tom gradu i upiše u turističke vodiče tog regiona. Kulturni narodi čuvaju iskopine, zapravo raspale cigle stare dva milenijuma, o njima pišu studije i objavljuju svetski validne monografije, a neki od nas nisu u stanju da prepoznaju i sačuvaju ni dar istaknutog umetnika.
Пера Писар
"Kulturni narodi čuvaju iskopine, zapravo raspale cigle stare dva milenijuma, o njima pišu studije i objavljuju svetski validne monografije". Ово није мерило културе неког народа него показатељ колико је култура пропала. Грмље је за мене много лепше и инспиративније, а ако баш мора да се уклони (грмље) овај камен може да се употреби у грађевинарству.
Brat Kinez
"Svetski umetnik"...
Milan Matić
Ovo na slici bolje da je ostalo u žbunju.
dobro je
Dobro da ga nisu razbili za materijal za nečiju vikendicu...šta zna ljakse šta je umetnost.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.