Понедељак, 06.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
СЕЋАЊЕ: СРЂАН ХОФМАН (1944‒2021)

Поверење у авантуру звука

У његовим делима пршти витална енегрија и тече господска лежерност, сустижу се интелигентно играње и сирова драма
Срђан Хофман (Фото: Велимир Саватић)

Наш велики композитор, музички педагог и делатник на пољу културе, проф. Срђан Хофман, преминуо је у Београду, у недељу, 26. септембра.

Њему припада једно од централних места у формирању постмодерног лика српске музике, како и по увек будној радозналости према новим стилским и композиционо-техничким тенденцијама које је у својим делима покушавао и моћно креативно развијао, тако и захваљујући његовој педагошкој делатности. Као дугогодишњи професор на Катедри за композицију и оркестрацију Факултета музичке уметности у Београду образовао је многе генерације успешних музичких стваралаца. Од 1989. до 1998. био је декан овог факултета, а између 2007. и 2009. вршио је дужност проректора Универзитета уметности. Био је један од ретких доживотних професора са титулом емеритус.

Рођен 1944. године, дипломирао је и магистрирао у класи проф. Станојла Рајичића, кога је и наследио на Катедри за композицију. Такође је деловао и као шеф Тонског студија ФМУ, чији је и оснивач, а бавио се и теоријским радом везаним за електронску музику. Срђан Хофман је био дугогодишњи председник Председништва Удружења композитора Србије и председник Управног одбора СОКОЈ-а. Између 2002. и 2006. био је амбасадор у Јужноафричкој Републици.

Био је члан жирија на међународним такмичењима Музичке омладине и жирија за награду „Стеван Мокрањац”. Један је од оснивача и први селектор фестивала Међународна трибина композитора у Београду, а дуго година био је и секретар Националне секције Међународног друштва за савремену музику.

Његова дела су извођена на водећим домаћим и иностраним фестивалима, међу којима су Музички бијенале Загреб, Светски дани музике у Немачкој, Шведској и Румунији, Фестивали електронске уметности у Финској и електроакустичке музике у Буржу, као и на фестивалима и у оквиру концертних сезона у многим земљама Европе, у Аустралији и Сједињеним Државама.

Добитник је многих награда, између осталих и првих награда Међународне трибине композитора за остварења „Концертна музика” (1994) и „Знакови” (1995), а два пута добио је и наше највеће признање за музику, награду „Стеван Мокрањац”, за дела „Гледајући огледала Аниша Капура” (2011) и „Кроз кутије звука” (2015). За своје педагошке и организационе доприносе награђен је и Великом плакетом Универзитета уметности у Београду.

Основне црте Хофманове поетике биле су радозналост, истраживачки дух, професионални перфекционизам и поверење у огромну властиту музикалност. И велики фантазам игре. На јединствен начин је прожео интуитивну непосредност путовања и по познатим и по неистраженим пољима звука са експертским познавањем техника, метода и теорија његовог обликовања и проширивањем његовог домена у електроакустичку и компјутерску област. Очувао је готово дечје поверење у саму авантуру звука, но умео је да усмерава то своје трагање великим искуством и знањем, као и да задржи суверени положај господара те неодољиве игре стварања. Био је магистар луденс свог акустичког универзума у коме је истраживао, испробавао, састављао, демонтирао, парафразирао, измишљао и смишљао, постављао питања... огледао се у акустичким огледалима великог света густим од звучања и артикулисао те одблеске и мисли које живе само у музици – а носе семантичку супстанцу свега.

У његовим делима пршти витална енегрија и тече господска лежерност, сустижу се интелигентно играње и сирова драма, царује динамика рекурзије и преображаја, надмудрују се компликација и једноставност... Том експертском еквилибристиком духа и музикалности се један од наших највећих композитора на прелому векова, Срђан Хофман, уписао у свој велики акустички завичај као његов творац и његов вечити истраживач: „Отисци звучања”, „Дежа ву”, „Огледала”, „Ко сам ја?”, „Знакови”, „Дуел”, „Концертантна музика”, „Музичке играчке”, „Гледајући огледала Аниша Капура”, „Кроз кутије звука” ... и последња, „Без јаве”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.