Уторак, 24.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Странцима издато 5.000 радних дозвола за првих пет месеци ове године

Недостају и радници у грађевинарству (Фото А. Васиљевић)

У просеку 60.000 људи годишње напусти земљу у потрази за послом у иностранству, а при том у првих пет месеци ове године у Србији је издато 5.000 радних дозвола страним држављанима, док је број оних који овде раде без пријаве далеко већи, каже председник Савеза самосталних синдиката Београда Драган Тодоровић.

Додао је да су миграције у Србији актуелне последњих пет деценија и да је 60-их и 70-их година тадашња држава потписивала споразуме о сарадњи са другим државама те су људи у то време имали већа радна права и били заштићенији него данас, када у потрази за послом из Србије, како каже, у просеку задњих десетак година оде 60.000 младих људи годишње.

Према његовим речима највећи проблем у Србији је тај што одлази квалификована радна снага и то медицинске сестре, неговатељице, грађевински радници и занатлије свих врста, али и много образованих људи након завршеног факултета.

„Савез синдиката непрестано указује на проблем одласка радне снаге из Србије и Министарство рада има слуха, али не довољно, јер су притисци са стране велики од стране разних лобистичких група, које занима профит и што јефтинији радник”, објашњава Тодоровић и додаје да је управо то – мале плате, лоши услови рада и несигурност, разлог за одлазак из земље.

Поручио је да се зато радно законодавство мора подићи на виши ниво и отклонити свака врста несигурности запосленог.

Тодоровић у изјави за Танјуг истиче да у Србији није уређен ни положај странаца који долазе да раде у нашу земљу.

„Званична статистика каже да је у првих пет месеци издато 5.000 радних дозвола, а сигурно је да још толико, ако не и више, има радника на црно”, каже он и истиче да је поражавајуће да на црно раде људи на пројектима које финансира држава, а као један од проблема наводи и мали број инспектора рада – око 200 на читавој територији Србије.

Објашњава да подизвођачи који раде на тим пројектима запошљавају стране држављане и да, како каже, нико не контролише да ли су радници пријављени или не и у каквом су радном односу, а додаје и да су посредници између страних радника и понуђача посла Агенције за запошљавање.

„Агенције те раднике нуде као јефтину радну снагу, као у време робовласништва, с тим што евиденцију о њима имају у дигиталном облику. Послодавцима кажу да ће они радити за минималац 10 до 12 сати дневно, без слободног дана, уз обезбеђен смештај и два оброка”, скреће пажњу Тодоровић.

Како каже највише радника у потрази за послом долази у нашу земљу, где недостају грађевинари, угоститељи, пољопривредници... из региона, али и из Индије, Румуније и Турске.

Тодоровић упозорава да све промене које се дешавају у последњих двадесетак година у законодавству, повлађују послодавцима, а смањују радна права запослених.

„У законодавству постоји, како ја називам, црни сет закона, а то су три Закона која могу правити ужасан проблем радницима. То су Закон о агенцијском пословању, Закон о сезонским пословима и Закон о странцима”, казао је он.

Примена Закона о агенцијском запошљавању почела је у марту 2019. године, са циљем да, осим што су њиме прописани услови за рад агенција, да радници ангажовани на овај начин имају једнаке услове и права из радног односа као и запослени код послодавца корисника.

Међутим, Тодоровић тврди да се овим Законом остварује полудозвољена трговина људима, док за Закон о запошљавању странаца чија је примена почела у јануару 2020. године, истиче да постоји предлог Измена којим ће се радне дозволе укинути.

Како тврди изговор за то ће бити да нема довољно радне снаге, те да ће за запошљавање бити довољан колективни списак радника.

Скупштина Србије усвојила је у јуну 2018. године Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у сектору пољопривреде, шумарства и рибарства који би требало да обезбеди бољи положај сезонских радника и поједностави начин њиховог пријављивања у пољопривреди путем електронске платформе.

Тодоровић говорећи о сезонским пословима каже да се тим Законом омогућавају облици рада ван радног односа где радник нема никаквих права и да је, како наводи, предвиђен усмени договор о радном односу између послодавца и радника.

Тодоровић је подсетио да су ови проблеми, између осталих, били тема на Конференцији главних градова западног Балкана која је организована прошле недеље са идејом да синдикати размене што више информација како би се помогло запосленима из региона.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.