Понедељак, 06.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Запосленост брже расте у приватном, него у јавном сектору

До краја 2021. очекује се пораст броја оних који ће имати посао, а надаље ће све зависити од тога да ли ће у Србији доћи до опоравка привреде
(Небојша Марјановић)

У Србији се стање на тржишту рада умерено побољшава. У другом кварталу ове године регистрована запосленост повећана је за 3,3 одсто, у приватном сектору за безмало пет процената, док је запосленост у јавном сектору порасла за пола процента. Већина делатности остварила је међугодишњи раст запослених, при чему је највећи број новајлија у радном односу забележен у делатностима информисања и комуникације, а солидан раст у прерађивачкој индустрији, грађевинарству и трговини. Промене у структури су позитивне, подсећа проф. Милојко Арсић, са Економског факултета у Београду, јер брже расте запосленост у приватном, него у јавном сектору, док је учешће неформалне у укупној запослености знатно смањено. Последњих година померен је и однос снага на тржишту рада у корист радника, чему је допринео раст привреде.

– Сви ти фактори позитивно утичу на тржиште рада и део су ширег процеса који обухвата велики број европских земаља. У Европи се тако сусрећемо са недовољном понудом радне снаге, а узрок томе је да је преговарачка позиција радника на том тржишту јача, повољнија него раније. То омогућава радницима да рачунају на већи раст плата, али и да поправе радни положај, да постану регуларно запослени, уз порезе и доприносе – наводи  проф. Арсић.

Подсећа да је једна од последица недовољне понуде радне снаге на европске нивоу и то да се радници из мање развијених делова Европе у мањој мери селе у западне крајеве ЕУ.

– То додатно смањује понуду радне снаге у земљама, као што су Србија, Бугарска, Румунија, што има своје лоше демографске последице. Ипак, са становишта оних који су остали то је добро, јер је понуда радне снаге мања, тражња расте и то утиче да зараде расту нешто брже. Због тога су плате на међугодишњем нивоу код нас повећане за 6,6 одсто у другом кварталу, а у трећем вероватно ће бити мањег раста, због инфлације која обезвређује тај раст – очекује проф. Арсић.

И у току наредне године биће побољшања на домаћем тржишту рада, сматра он, јер ће привреда наставити опоравак и раст до краја ове године.

– Иако постоје неке тешкоће у свету, будући да неке делатности имају проблеме са набавком репроматеријала што успорава њихов оправак, до краја ове године очекује се раст запослености, а надаље ће све зависити од тога да ли ће се у Србији опоравити инвестиције, посебно зато што се још нису вратиле на преткризни ниво – објашњава професор.

За оправак инвестиција потребно је да се отварају нови фабрички капацитети, а Србија данас има ситуацију да се многе фабрике затварају.

Да ли је онда на добром путу да у 2022. години привуче стране инвестиције?

– Ризици су већи него обично, али ће нам кретања на светском тржишту ићи наруку јер постоји релативно велика понуда јефтиног капитала. Предузећа која одлуче да инвестирају могу да се задуже по веома ниским каматним стопама у Немачкој, Аустрији и Италији, одакле нам највише стижу инвеститори. И трошкови рада су код нас међу најнижим у Европи, нижи чак него у Бугарској – подсећа проф. Арсић, и додаје да је у односу на земље региона, БиХ, Северну Македонију и Албанију, Србија у предности јер је јача и има бољу инфраструктуру.

– Ипак, за инвестиције је важна и политичка стабилност, па проблеми с Косовом могу да поколебају стране улагаче. Битна је и макроекономска стабилност која постоји у Србији, јер је инфлација релативно ниска, курс је стабилан, а плате ниске, рецимо, ниже него у Кини. Инвеститорима се зато више не исплати да отварају нове погоне у Кини, а и нижи су им овде транспортни трошкови – открива он, и закључује да су краткорочне перспективе за оправак привреде и побољшање на тржишту рада у Србији релативно добре, али и да ће бољитак зависити од тога како се буду опорављале светска и европска привреда.

– Ту има доста ризика, а један је инфлација, па ако тамо настави да расте, што се може и очекивати, то ће онда свакако успорити и опоравак наше привреде – додаје проф. Милојко Арсић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.