Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како је искуство Будимпеште помогло Београду у снабдевању водом за пиће

Рени бунари београдског водовода изграђени су шездесетих и седамдесетих година прошлог века, а реконструкцијом је издашност једног бунара са 20 литара у секунди пре обнове достигла 75 литара у секунди
(Фото: Приватна архива)

Велике градове често муче слични проблеми, а један од највећих свакако је обезбеђивање довољно питке воде за становништво. Сматра се да је у градовима на обалама река са шљунковитом терасом најрационалнији начин снабдевања водом изградња рени бунара. Управо је проблем њиховог одржавања довео до сарадње стручњака водовода Будимпеште и Београда.

„Током једне конференције, кроз разговор смо случајно открили да се две престонице снабдевају водом на исти начин, из рени бунара, те да Београд има проблеме које је пре 15 година имала и Будимпешта, а изазвани су застаревањем бунара и наглим смањењем приноса воде”, прича за „Политику” Ђула Чока, технички директор предузећа „Дуна-кут” из Будимпеште.

Ђерђ Чока објашњава да Будимепшта већ 150 година воду црпи из рени бунара. Почев од шездесетих па све док осамдесетих година 20. века изграђено је око 300 бунара са дреновима, који и данас представљају основни вид експлоатације воде. Након вишегодишње реконструкције бунара, Будимпешта данас без проблема обезбеђује квалитетну воду својим грађанима. „Изградња рени бунара чији је пречник обично од три до шест метара, почиње спуштањем бунарског окна до првог водонепропусног слоја. У Будимпешти је то на дубини од 15 до 25 метара, а у Београду на шљунковитој тераси реке Саве може достићи и 30 до 35 метара. Након изградње окна бунара, дно се затвара, забетонира армираним бетоном. У шахту се тада утискују хоризонтални дренови, односно перфориране цеви пречника 219 милиметара, дужине 30 до 50 метара. У једно бунарско окно утискује се пет дренова, мада их може бити и 10 комада. Преко ових дренова у окно доспева велика количина воде која је, захваљујући обалној филтрацији, по квалитету окарактерисана као вода за пиће”, објашњава Ђерђ Чока сложену технологију која омогућава да довољно воде стигне у градске водоводе. Капацитет једног таквог бунара је између шест и осам хиљада кубних метара, али под идеалним условима достиже и 10.000 кубних метара на дан. Реч је о лиценцираној, патентом заштићеној технологији, чији власници су водоводно предузеће Будимпеште и „Дуна-кут”, додаје Чока.

Ова технологија представљена је пре неколико година и стручњацима и руководству ЈКП „Београдски водовод и канализација”, након чега је предузеће „Дуна-кут” на тендеру добило право да у оквиру пилот-пројекта потпуно реконструише један рени бунар.

„Прва реконструкција је доказала да је издашност рени бунара са 20 литара у секунди пре обнове достигла 75 литара у секунди по завршетку радова. Лабораторијске анализе показале су да сирова вода по квалитету испуњава услове за воду за пиће. За протекле три године капацитет бунара је непромењен, без обзира на ниво реке Саве”, каже Ђула Чока.

„По мојим информацијама, рени бунари београдског водовода изграђени су шездесетих и седамдесетих година, а у функцији је 70 до 75 бунара. Дренови ових бунара су изведени од класичног челика, а због корозије и пренапрегнутости експлоатације, јер граду се мора обезбедити вода, највећи број бунара је преоптерећен. Њихова реконструкција се не може даље одлагати”, наставља Чока.

Технички директор „Дуна-кута” наводи да је 2017. године склопљен споразум којим је утврђено да ће се програм реконструкције београдских бунара спровести у етапама од по два пута по пет година. План је био да се сваке године реконструише пет бунара. Овај споразум потписали су надлежни министри Мађарске и Србије, а мађарска влада понудила је и да обезбеди повољан кредит.

„Након тога уследио је тендер на којем смо добили посао реконструкције два рени бунара, задатак смо на време и беспрекорно извршили и ови бунари данас већ увелико служе побољшању снабдевености Београда водом за пиће”, каже Ђула Чока. „Током 2020. године били смо победници на још једном јавном надметању, који је расписан за реконструкцију два рени бунара. Овај посао је у току. Један од бунара смо привремено ставили на располагање ’Београдском водоводу’ на тај начин помажући у решавању потешкоћа у снабдевању водом.”

Предузеће „Дуна-кут” у Србији је основало ћерку фирму „Инфосервис” и ангажовало домаћу радну снагу, што је, истиче Чока, допринело успеху посла. Сарадња између водовода главних градова две земље нашла се и у записнику са седнице Мешовите комисије за привредну сарадњу између Мађарске и Србије која је одржана почетком јуна ове године. Споразумом је дефинисано да ће заједнички реконструисати 40 до 50 бунара. Истовремено, ова пештанска фирма је изразила жељу да учествује у решавању проблема снабдевања водом Новог Сада, па и Зрењанина.

„По нашем мишљењу, ова сарадња ће обострано јачати наш дугорочни однос, као и наше привредне и стручне амбиције. Путем реконструкције београдских рени бунара решава се проблем и обезбеђује дугорочна сигурност у снабдевању водом главног града Србије. Као што знамо, прича о води за пиће не почиње отварањем славине у стану, него код бунара са дреновима”, закључује Ђула Чока, технички директор предузећа „Дуна-кут”.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beograđanin
Čemu priča o tome kada Makiš postaje depo za metro i novo naselje za 150.000 ljudi a ispod vodeno dobro.Umesto da čuvamo izvor života.Voda postaje novo najvrednije zlato.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.