Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Припрема се градња музеја Балашевићу у Новом Саду

Панонског морнара заволеле су генерације људи на читавом екс-југословенском простору, па су и са разних страна покретане, након његове смрти, инцијативе да се по њему назове нека улица, мост, пут
Мурал у Фрушкогорској улици (Фото С. Ковачевић)

Нови Сад – Ђорђе Балашевић могао би да добије музеј у свом родном Новом Саду. То је најновија иницијатива која се чује у јавности након што је популарни новосадски кантаутор преминуо овде у јануару. Панонског морнара заволеле су генерације људи на читавом екс-југословенском простору, па су и са разних страна покретане, након његове смрти, инцијативе да се по њему назове нека улица, мост, пут.

Сада први пут иницијатива стиже из градских структура Новог Сада који се досад није оглашавао око тога, осим што је једном приликом градоначелник Милош Вучевић поручио, након учесталих коментара, да ће све бити рађено у сагласју са породицом Балашевић.

Наиме, директор градског ЈП „Урбанизам” Душан Миладиновић потврдио је да се планира спомен-музеј Ђорђа Балашевића у склопу Универзитетског парка. Нацрт урбанистичког плана овог парка поново је ових дана стављен на јавни увид јавности, све до 11. октобра, након што је документ дорађен и допуњен управо објектом културе – музејом. Међутим, у њему се не наводи да је реч о музеју Балашевића.

Сада се у Универзитетском парку налази једино „паметна зграда”, ректорска или централна зграда Универзитета у Новом Саду, институције која је Балашевићу 2010. године, на свечаности поводом пола века ове академске заједнице, уручила почасну диплому. Био је то својеврсни позив ректора свим студентима који су напустили студије, да се врате и дипломирају, па и позив самом Балашевићу који је студирао географију на Природно-математичком факултету.

„Није завршио студије, али својим делом је превазишао и неке ученије људе од њега”, каже за „Политику” професор ПМФ-а др Лазар Лазић, са департмана за географију. Он је и председник Војвођанског клуба, удружења које је након смрти Балашевића затражило да се нови друмско-железнички мост у Новом Саду назове по њему. Лазић каже да би потписао и за идеју да се у универзитетском простору подигне музеј човеку који је уз Мику Антића, како наводи, одраз Војводине.

Иницијатива је било и у другим градовима, попут оних да се по кантаутору назове пут Београд‒Загреб, или да парк у Зрењанину добије његово име. На фасадама су осликавани мурали са његовим ликом, а на мосту у Тузли окачен је папир са натписом „мост Панонског морнара”.

Ако у Новом Саду буде остварена најновија идеја, биће то вероватно у склопу објекта за који се каже да је јавне намене музејског карактера. Урбанисти су га у нацрту испланирали на 500 квадратних метара, а то подразумева садржаје галеријског простора, мултимедијалне сале, меморијалне собе, као и санитарне, техничке пратеће садржаје.

Поред тог објекта, урбанисти дозвољавају подизање још једног, мањег, приземног на 300 квадраних метара у склопу, како се наводи у тексту нацрта плана, пројектног задатка.

Унутар новосадске стручне јавности, међу архитектама и урбанистима, не постоји сагласност око избора локације за овакав музеј.

„Дубоко је промашена локација. Балашевића видимо и као обичног човека у коме смо се сви препознали”, мишљење је урбанисте који је затражио за анонимност.

У породици Балашевић нису одговорили на молбу да саопште да ли су укључени у план око музеја и шта би он садржао.

Портпаролка Туристичке организације Новог Сада Тихана Путин каже нам да у региону постоји интерес да се у Балашевићевом родном граду обиђу и улице које је он испевао у својим песмама.

„Дефинитивно је он један од симбола Новог Сада”, каже Путинова.

Око музејских питања, стручно мишљење и надзор овде даје Музеј Војводине, као матични у хијерархији. Директорка овог музеја Тијана Станковић Пештерац није упозната са поменутим планом, али каже да сваки музеј мора имати стручњака који ће обрађивати збирку.

Она наводи да у Војводини има много збирки у домовима културе, културним центрима и библиотекама, па и у приватним колекцијама.

„То су неретко велики послови и има пуно материјала. Рецимо, приватни музеј пољопривредних машина ’Жеравица’ послушао је наш савет да морају имати кустоса, и обучен је код нас”, каже директорка.

У околини Новог Сада постоје приватне музејске збирке у вези са пчеларством, шибицама, симболом зеца... Међу јавним установама су Музеј града Новог Сада, смештен на Петроварадинској тврђави, док су у центру града Музеј Војводине и Музеј савремене уметности Војводине. Најављен је и Музеј 20. века, који треба да буде постављен у некадашњем Студију М Радија Новог Сада, исељеног на Мишелук, али се после тога више није много чуло о новој музејској установи.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Борис
А Гаврило Принцип?
Боро
Нема бољег места него поред Куће Цвећа. Искрено верујем да ће сви Југо-носталгичари подржати овај предлог. О истом трошку обиђу 2 своја великана!
Vladimir
Umro je u februaru, a ne januaru.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.