Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Од кукуруза остала тулузина и корење

Ратари јужног Баната оцењују да је прошла година за ову културу била одлична, али да је ова једна од најгорих и да у добар део њива комбајни неће ни улазити
Тек понеки комбајну њивама са кукурузом (Фото О.Јанковић)

Долово - Берба кукуруза у јужном Банату траје, али није у пуном јеку. Ове године је много њива у које комбајни неће ни улазити, јер нема шта да се убере. Суша је обавила своје и обрала род, а овдашњи ратари примећују да машине раде у празно и да су клипови незавршени, полупразни, или је зрно потпуно исушено од двомесечне упеке.

‒ Беремо кукуруз, али клипова заправо нема, ми само косимо тулузину и покупимо нешто корења, који могу само у силажу. Прошла година је била одлична, па можда и није за поређење, а ова је у исто време једна од најгорих. Знали смо да напунимо и неколико, а сада нема ни за пола једног амбара. Добар део њива неће ни да се врши. Нема ту математике да се плати нафта и да се пали машина. Суша нас је упропастила, можда и више него она 2012. године, за коју смо мислили да се не може поновити. Тако је код свих у овом крају, па се питамо како ћемо обновити производњу, а већ треба мислити на јесењу сетву ‒ прича за „Политику” пољопривредник Јован Негован из Долова, док струка оцењује да је врло тешко одредити тачан принос на нивоу земље. На терену су присутне велике разлике у приносима и крећу се од 4,6 до седам тона по хектару, али има назнака да ће се бројке зауставити на просеку од шест милиона тона кукуруза, што је 25 посто мањи род у односу на лане.

      И док ће ратари бити срећни да не остану у губитку, агрономи се баве другим бројкама и проблемима у најави. Кажу, најбоље су прошли они са раним хибридима, мада су и ту штете од суше велике. По узорцима добијеним из приноса и осталим параметрима обистињују се слутње да је преко половине рода скроз пропало, док ће о квалитету убраног анализе уследити по скидању комплетног усева. Ипак, већ сада је извесно да су лоше прошли кукурузи на песковитим теренима на подручју Беле Цркве и Вршца, нижи терени у атару Ковачице, док су Идворци и Сакуле још и добри са пет до шест тона по хектару. Најгора ситуација је на њивама Падине, на којима се род кукруза мери у стотинама килограма, највише 700 по ланцу.

      На пољима је доста кукуруза којима тропске врућине нису дозволиле ни да заврши оплодњу. Врхови клипова су празни без комушине, а дошло је и до насељавања штеточина, пре свега кукурузног пламенца који је избушио зрна и то су „отворене ране” са којима овдашњи ратари већ имају искуства из 2012. године, током можда и јаче суше од ове, која је протутњала засадима. Зато је препорука што пре завршити бербу. Савет за ратаре је и да не чувају кукуруз у клипу, него да га искомбајнирају и предају у силосе на сушење у контролисаном условима, како у амбарима и другим неусловним складиштима не би ли дошло до масовнијег ширења гљива које су између осталог криве и за појаву афлатоксина. За наредну сетву стиже и савет да кад већ не могу да уђу у битку са климатским приликама, произвођачи морају да пазе на време када полажу семе у земљу и агротехнику, како би могли да рачунају на приносе, а о масовнијем наводњавању тешко је и говорити, јер је оно готово неизводљиво на великим површинама.

 „Ову проспаст на њивама ублажава цена кукуруза и морамо бити задовољни. Прошле године на почетку жетве кукуруз је коштао 16 динара, да би на њеном крају цена стигла до 19 динара. Сада, за оно што смо успели да уберемо добијамо у просеку нешто изнад 26 динара, а има откупљивача који плаћају и 28-30 динара по килограму”, каже ратар Јован Негован и председник Удружења „Панчевачки ратари”, и оцењује да када се све сагледа и подвуче црта, суша је најмање оставила последице на сунцокрету, а род пшенице ове године био је рекордан.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Леон Давидович
@Пуно име. Заида ко их је то научио да спаљују осушене остатке биљака? Тако уништавају азот који би природним разлагањем органских материја остао у земљи и интезивно загађују атмосферу продуктима сагоревања.
Пуно Име
Не вреди им говорити, они имају неке своје наопаке аргументе. Једним делом, спаљивачки менталитет је османлијско наслеђе. Увек покупимо најгоре од чизме која нам је за вратом. Тврдоглав је то свет, поприлично гадљив на књигу и знање а врло подложан навикама. Зато линијом мањег отпора две петине Војводине гори у три годишња доба.
Леон Давидович
Суша је све то уништила.
Пуно Име
Али зато не престајете да ревносно и дивљачки спаљујете широм Војводине без обзира да ли је година успешна или не. Боље да не пишем даље, тешко да ћу се суздржати...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.