Не зна Голија шта је делија

На први поглед питома и блага, са прелепим пределима, благим заравнима и пропланцима, Голија зачас постане оштра и сурова. Тек што смо почели да уживамо у њеним огромним, шумовитим пространствима, заковитлала се олуја са пљуском и громовима који су парали небо. Са једног удаљеног брда недуго затим стигла је вест да је муња покосила цело стадо оваца. Огромна пространства, оштра клима и густе шуме разлог је да овдашњи брђани често кажу: „Не зна Голија шта је делија”.

Ова планина је највероватније добила име због своје величине  – голема. Једна од најлепших и шумама најбогатијих у Србији, налази се 40 километара југозападно од Ивањице и 32 километра северно од Новог Пазара, три пута је већа од Копаоника јер захвата пространство од 75 хиљада хектара.

Под заштитом државе

(/slika2)Без теренског возила или коња планину је тешко проћи, па се чак и планинари ретко срећу. Један од оних који овде највише бива јесте Голуб Пендић, власник Туристичког центра „Одвраћеница” који се налази на јужној страни планине.

Он нас подсећа да је влада Србије јула 2001. године донела уредбу којом се подручје планине Голија ставља под заштиту као Парк природе Голија и сврстава у прву категорију заштите као природно добро од изузетног значаја. Прецизно су дефинисане границе парка, који обухвата подручја општина Ивањица, Краљево, Рашка, Нови Пазар и Сјеница, а унутар њих подручја с првим, другим и трећим степеном заштите.

Тренутно се гради и уређује визиторски центар „Одвраћеница”, који ће примати посетиоце из других паркова природе из земље и иностранства. Они ће се овде састајати, размењивати искуства, саветовати и одмарати. Центар ће се налазити на површини од тридесетак хектара. Према речима Голуба Пендића, планирано је да се граде дрвене етнокуће, бунгалови за одмор, стадион за велики фудбал, два тениска терена, паркинг за аутобусе, а уредиће се стазе за шетњу и излете у природу.

– Већ смо уредили осам стаза за скијање са пет жичара, тако да „Одвраћеница” постаје и скијашки центар. Далеко смо још од стандарда Копаоника, пре свега што се тиче смештаја, али посета је јако добра у зимским месецима. Надамо се да ће и држава у наредном периоду помоћи у изградњи неопходне инфраструктуре. Нисмо имали пут који би овај центар у изградњи повезао са Новим Пазаром, али претходних година постављен је асфалт, што свакако значајно доприноси даљем развоју овог краја – каже Пендић.

Поред „Одвраћенице”, туристичке дестинације су и у Белим Водама и Голијској Реци, на ивањичкој територији, и у месту Честа Врела у рашкој општини. Доста се очекује и од изградње пута Суботица – Бољаре, који треба да прође и преко Голије, али познаваоци прилика упозоравају да се у последње време неплански гради и да ничу викендице поред самих извора реке и корита Студенице.

Насеља у унутрашњости

(/slika3)Ипак, Голија је и даље подручје са пуно извора чисте воде, мањих потока од којих настају реке богате пастрмком, липљеном, кркушом, јошанком… На овој планини се, поред изворишта Студенице, налази и извориште реке Моравице, а на њој су и многи споменици и манастири из 12. и 13. века. У селу Градац налази се Градачки крст, црква у селу Осатија, која је удаљена од Ивањице 46 километара, подигнута у време Немањића и посвећена светим Козми и Дамјану. Један од знаменитих споменика културе у подножју Голије је Римски мост, који је од Ивањице удаљен 17 километара, а верује се да је из доба Немањића, иако у називу има одредницу римски.

Голија је позната и по лековитом биљу, има га више од сто врста па у пролеће многи травари опседају планину. И поред непланске сече, пребогата је шумом, у неким деловима може се наићи и на стабла висока и до 40 метара. Овде је станиште око хиљаду врста биљака, центар реликтних врста и царство планинског јавора. Голија је пребогата дивљачи и њоме данас често крстаре ловци на лисице, дивље свиње, медведе, јазавце, јелене и зечеве. Једна од особености планине јесу вукови којих у другим подручјима нема у толиком броју, на обронцима између Новог Пазара и Ивањице. Због присуства 95 врста птица, Голија је и један од веома важних планинских орнитолошких центара.  

Још једна особеност везана је за Голију – ниједна планина није толико насељена. У њеној унутрашњости пуно је села, само их треба боље повезати путном мрежом и омогућити становништву да живи и ради, чувајући своје традиционално гостољубље, срдачност и отвореност.

-----------------------------------------------------------

Легенда о Јанку и Рајку

Највиша тачка планине је заравњен, неуочљив Јанков камен, висок 1833 метра. Према народном веровању, два побратима Рајко и Јанко су се кладили ко ће пре да изнесе овећи камен на врх Голије. Рајко је брзо носио свој, близу врха се спотакао и испустио камен, који је пао у поток. Јанко је полако носио свој, али је сигурно стигао до врха. Отуда се врх Голије зове Јанков камен, а поток у који се откотрљао Рајков каменстановници зову Рајков поток.