Извињење какво се памти
Због потребе да променим диоптрију оставила сам 22. септембра наочаре у оптичарској радњи „Очи у очи”, Теразије 24. Том приликом речено ми је да могу да их подигнем најдаље за два дана и да ће ме позвати.
Пошто се чекање на позив одужило и после та два дана, свратила сам у радњу и затекла господина Емила Маринковића, изненађеног јер је био уверен да сам своје наочаре већ преузела. Пропуст због којег је дошло до кашњења направио је неко из радионице с којом сарађује. Дакле, одговорности господина Маринковића нема.
Међутим, када сам 27. септембра преузела наочаре и хтела да платим услугу, господин Маринковић је то категорично одбио. Признаћете да је такав господски, морални гест данас права реткост, нешто што се свакако памти.
Нада Петровић
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
