Понедељак, 06.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Анегдоте и цртице из позоришног живота

Како Тито није дозволио да га „опељеши” Бата Живојиновић, зашто је Иво Андрић био нерасположен после „Проклете авлије”, а Зоран Радмиловић веровао да је Шербеџија Хрват
Петар Краљ (Фото Вукица Микача), Бата Живојиновић (Фото Танјуг)

Друго допуњено издање књиге „Анегдоте и цртице из позоришног живота” приређивача Милована Здравковића има нешто другачији поглед на позориште. Аутор је у новом, недавно објављеном делу одабране анегдоте и хумористичне причице сврстао у двадесетак целина, с намером да опише или детаљније објасни низ појава и односа у позоришту. Неки од назива су: „Однос према власти и владарима”, „О социјалном статусу глумаца”, „Однос сценских уметника и публике”, „Однос глумаца према глумцу”…

Књига анегдота Милованa Здравковићa доноси причице и згоде посвећене уметницима који су припадали првој генерацији драмских уметника у новијој историји Србије, односно од оснивања професионалних позоришта у нас, почевши од Јоакима Вујића, па преко рађања Српског народног позоришта у Новом Саду, до стварања Народног позоришта у Београду. Приређивач је истражио дневну штампу с краја 19. века, али је помно пратио и савремени позоришни живот, па се у анегдотама које је забележио појављују и глумци наши савременици. Ево неких од њих:

АКО ДОЗНА ТИТО

Изузетно талентован, али надасве шармантан и доброћудан, Петар Краљ се афирмисао не само као позоришни и филмски уметник већ је захваљујући свом особеном наступу био радо прихватан на свечаностима које су организоване поводом значајних датума из историје НОБ-а. Једном приликом његов наступ је био просто бриљантан. Од свих присутних велможа из комунистичке врхушке најодушевљеније је реаговао Александар Лека Ранковић, тада потпредседник СФРЈ. Он је након свечаности дуго разговарао с Петром Краљем, не штедећи комплименте његовом таленту. Слушајући то, присутни Слободан Пенезић Крцун, високи функционер у КПЈ, обрати му се:

– Слушај, Леко, не знам како ће Тито реаговати каду му будем сутра реферисао да си одушевљено подржавао Краља, с којим си се неформално дружио у пријатељском разговору.

ВЕШТИЈИ МАНГУП

Познато је да је Тито имао обичај да неке, њему блиске уметнике, позове код себе на летовалиште Вангу, под изговором да преко ових изасланика чује шта народ мисли о власти. У ствари, то је њему био изговор јер му је било потребно друштво за разговор. Ово је иначе позната прича Бате Живојиновића, омиљеног Титовог лика. Титове службе су га покупиле у Пули и довеле на Вангу. Дружење је било врхунско. Хране и пића у изобиљу. Наравно, ни теме им нису мањкале.

Бата примети да пажња друга Тита опада, а на столу цигарете, упаљачи, пепељаре, отварачи за флаше, привесци... Како се у то време у свему оскудевало, Бата почне дискретно да ставља у џепове ове дрангулије. Наравно, Тито се правио да не види.

Међутим, на броду приликом повратка са Ванге Титово обезбеђење са не баш претерано увиђајним односом претресло је Батине џепове и све му одузело. Стари мангуп није могао да дозволи да га опељеши шумадијски мангуп.

ДРХТАВЕ РУКЕ

У прилици да дођу до пића, а да то супруге не примете, глумци су се довијали тражећи помоћ млађих колега. Тако, велики Радомир Раша Плаовић, у већ поодмаклим годинама, због разних дијагноза руке му се тресу, а под будним оком супруге Даре, такође глумице Народног позоришта, не усуђује се да оде до шанка и донесе себи пиће. Ем ће му се пола просути, ем ће га видети Дара. Стога он замоли свог млађег колегу Гидру Бојанића да оде до шанка и да му донесе пиће.

Међутим, Гидра од јутрос ништа није попио, и њему се тресу руке, али оде да послуша свог професора. Кад је пред чика Рашу ставио полупразну чашу, велики глумац само констатова дрхтавим гласом:

– Е, сине, толико сам и ја могао да донесем!

УСПЕШНО УСКАКАЊЕ

У једном периоду, седамдесетих и осамдесетих година 20. века, многи глумци су, сем рада у матичном позоришту, хонорарно били ангажовани у Радио Београду.

Приликом једног снимања, Ташко Начић, Милутин Бутковић (из Атељеа 212) и Бранислав Цига Јеринић (из Народног позоришта) договоре се да се увече после представе нађу у бифеу Атељеа 212 на пићу. Цига дође у бифе, наручи пиће, но представа никако да се заврши. Како му је било досадно, он крене да их потражи. Миц по миц, дође до позорнице. А на сцени „кафана”. Цига лепо уђе на сцену и седне за сто. Актери на сцени, да спасу ствар, питају га шта ће да попије, па га дискретно изведу са позорнице. Ујутру Мира Траиловић, управница Атељеа 212, наложи секретарици да телефоном нађе Цигу и каже му:

 – Господине Јеринићу, дођите код моје секретарице да потпишете уговор и добијете хонорар за успешно ускакање!

НЕКЕ НАПИСАНЕ РЕЧИ НИСУ ЗА СЦЕНУ

Јован Ћирилов је жарко желео да за Југословенско драмско позориште драматизује Андрићеву „Проклету авлију”. Са том идејом је отишао код великог писца. У току разговора Андрић је на дискретан начин давао отпор тој идеји. На велико Јованово инсистирање, он му је чак предложио:

 – Ако већ инсистирате, најбоље је да то дело драматизује Михиз. Он о „Проклетој авлији” зна више од мене.

Јован га није послушао. Драматизовао је ово дело. Режију је урадио Мирослав Беловић, у то време водећи редитељ. Премијери је присуствовао и велики писац. Након премијере је био видно нерасположен. У свечаном салону је изразио своје незадовољство квалитетом представе. Јован је тражио тј. инсистирао да велики писац образложи или да наведе пример, мотив свог незадовољства. Андрић му је рекао да није требало да се у представи изговори нека реч. А кад је Ћирилов врло темпераментно рекао:

 – Али ви сте то написали!

Велики писац га је сетно погледао и тихо проговорио:

– Постоје речи који су написане, а да се никада не изговоре.

БРАТ ХРВАТ

Међу глумцима се развијају различити односи, па између осталог и неке досетке о националној припадности.

У бифеу Атељеа 212 разговарају Драган Николић, Зоран Радмиловић и Раде Шербеџија. Зоран Радмиловић је Радета увек звао Хрват – „како си мој Хрват...”

– А што ти Радета зовеш Хрват, кад је он Србин? – пита га Гага Николић.

– Не лупетај глупости, коњино једна! – узврати Зоран.

Наравно, Зоран своју „чињеницу” поткрепљује својим досеткама:

– Откуд да Раде буде Србин? Погледај како лепо изгледа. Културан човек из Загреба, није бараба као ти!

– Ајде, Рашо – обрати се Гага Радету – кажи ми шта си ти по националности, леба ти.

 – Отац и мајка су ми Срби – одговори Раде.

Зоран затвори очи, како је он знао чинити када је желео нешто важно да каже. Подигао је чашу до усана... окренуо се ка Радету и готово га пољубио носем у нос. Гледа га смешним, продорним погледом и драмски, кроз зубе просикта:

– Отац и мајка су ти Срби?

– Да – одговори Раде.

– Мајка и отац су ти Срби?

– Да!

– Лажеш!

– Не лажем.

Драган је почео победоносно да се смеје.

– Ћути барабо, тебе ништа нисам питао – рече Зоран и настави:

– Закуни се у Миру Бањац!

– Кунем се у Миру Бањац! – рече Раде.

Зоран га и даље гледа оштро и напето као да се ради о животу и смрти. Затим је на екс испио своје пиће и уздахнуо:

– У мајку му, где сад да нађем свог Хрвата? 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.