Среда, 01.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Гутерес на мукама око Кипра

Генерални секретар УН покушава да оживи преговоре који су запали у ћорсокак пошто турска страна инсистира на стварању две суверене државе – турске и грчке – што у Никозији не прихватају
У мисији УН на Кипру, заједно с британским колегама, налази се и мања група припадника Војске Србије (Фото: Министарство одбране)

Нови покушај генералног секретара УН Антонија Гутереса да оживи преговоре о решењу „кипарског проблема” није донео ништа охрабрујуће. Две стране су остале укопане на опречним позицијама: Грци су за стварање две федералне заједнице, док су Турци за стварање две независне државе.

Генерални секретар светске организације недавно је у Њујорку на неформалном састанку иза затворених врата разговарао с председником Републике Кипар Никосом Анастасијадисом и лидером кипарских Турака Ерсином Татаром у покушају да блокиране преговоре изведе из ћорсокака. После неформалног састанка, који је трајао скоро два сата, био је приметно суздржан. Једино је најавио да ће именовати новог специјалног изасланика УН за Кипар, који ће „покушати да припреми терен” за наставак преговора. Како откривају истанбулски медији, он ће контактирати с лидерима две заједнице на подељеном острву, као и с Грчком, Великом Британијом и Турском, како би припремио терен за званични сусрет делегације две заједнице.

Генерални секретар УН Гутерес очигледно је на мукама. Јалови преговори који се годинама воде под покровитељством светске организације прекинути су пре више од две године. Мали су изгледи да ће ускоро бити настављени пошто Турци сада кажу да хоће да преговарају само о признању своје државе.

„На Кипру постоје две одвојене нације, две одвојене државе. Турска република северни Кипар има своје институције и организације. Ми се никад нећемо одрећи своје државе и направити корак уназад”, нагласио је „председник” Татар, истичући да више не жели да губи време у празним преговорима који с прекидима трају деценијама и још нису одмакли од почетка. Последњи сусрет делегација две заједнице одржан је средином 2019. године у Швајцарској.

После сусрета с Гутересом лидер кипарских Турака каже: статус кво ће се наставити све док турска држава не добије међународно признање. У том свом заокрету он ужива безрезервну подршку Анкаре и председника Тајипа Ердогана.

У Никозији не коментаришу најновији сусрет у Њујорку с генералним секретаром Гутересом. Председник Анастасијадес је само потврдио да су у разговору изнети различити ставови. „Ми ћемо, као и досад, поштовати резолуције Савета безбедности Уједињених нација о решавању кипарског проблема. Једино прихватљиво решење за Републику Кипар је стварање федерације две заједнице – кипарске и турске”, кажу у влади у Никозији, преноси „Сајпрус мејл”.

Две стране и даље не могу да нађу заједнички језик око разјашњења судбине несталих лица током сукоба 1974. године, као и повраћаја грчке имовине коју су Турци запосели на северу Кипра. Никозија тражи демилитаризацију острва, односно повлачење више од 30.000 војника које Анкара држи на северу Кипра још од војне интервенције 1974. године. Председник Реџеп Тајип Ердоган за то не жели да чује. Односи две заједнице погоршали су се после открића огромних резерви природног гаса у водама источног Медитерана. Анкара је већ почела истраживања у територијалним водама суверене државе Републике Кипар због чега је критикована у Европској унији, која позива председника Ердогана да поштује међународно поморско право. У Анкари се на то не осврћу и кажу да то природно благо припада и непризнатој турској држави на северу острва.

Кипар је подељен после турске војне инвазије 1974. године. Турци на северу острва прогласили су своју државу, коју је досад признала само влада у Анкари. Република Кипар је члан Уједињених нација, а 2004. године примљена је у Европску унију, док је „турска држава” остала изолована на северу острва и преживљава захваљујући помоћи Анкаре.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dussan Teodorov
I kiparski sluccaj potvrdjue da su UN u dubokoj krizi. Vech 50 godina one ne mogu da resse taj problem. To je joss jedan dokaz da je neophodna korenita reforma svetske organizacije.
Лука С. Илић
Уласком у НАТО, Грчки народ је изгубио свој суверенитет. У сукобу са Турском то се јасно видело, када се НАТО ставио на страну Турака. У прошлогодишњим трвењима са Турском око грчких острва, једина реакција нове (старе) грчке владе "Мицотакиса и Папандреу фамилија", реаговале су тако што су упутиле захтев САД да повећа број база у Грчкој. Те базе свакако не угрожавају Турке, такође у НАТО, али штите "фамилије" од сопственог народа.
V.A.
Slucaj Kipra nije usamljen, on je poucan. Iz njega bi mnogi mogli mnogo da nauce, pa i mi koji imamo slican problem.
Andrej Novakovic
Da, ovo je zamrznuti konflikt. Na zalost takva ce biti i sudbina zamrznutog konflikta na Kosovu. Uostalom, predsednik Erdogan je medju prvima priznao drzavu u Pristini.
Dejan
Zar nije i ovo “zamrznuti” konflikt?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.