Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ УОЧИ САМИТА ЕУ –ЗАПАДНИ БАЛКАН

Проширење је питање кредибилитета уније

Када је реч о Србији, ми нисмо у застоју са реформским активностима. Напротив, у пуној смо снази за реформе и достизање критеријума из нове методологије, каже министар за европске интеграције
(Pixabay)

Очекујем да ће Самит ЕУ – западни Балкан помирити најпре саме ставове држава чланица ЕУ, које између себе у овом тренутку имају опречна мишљења о будућности и смислу политике проширења Европске уније, а затим и наша очекивања, као и свих других учесника са западног Балкана. Веома смо захвални оним чланицама уније које су инсистирале да у декларацију буде увршћена и формулација којом се потврђује приврженост ЕУ процесу проширења, иако то, по свему судећи, није једноставно постићи. То јасно говори о томе колико је проширење за неке земље постало непопуларно и питање и политика, истиче министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић за „Политику”, говорећи о својим очекивањима од сутрашњег самита ЕУ – западни Балкан на Брду код Крања у Словенији, у контексту информација које последњих дана преносе европски медији о све већем „хлађењу” Европске уније од западног Балкана.

Јадранка Јоксимовић (фото М.Спасојевић)

 

 

Највише пажње изазвао је Ројтерс наводима да ЕУ више не може да се сагласи око давања гаранција за будуће чланство балканској шесторки. Позивајући се на четворицу европских дипломата и један интерни документ, агенција је пренела да је нацрт завршног документа самита лидера ЕУ и западног Балкана, по којем би ЕУ требало да понови своје обећање дато пре 18 година о „давању недвосмислене подршке европској перспективи западног Балкана”, прошао најмање две рунде разговора без постизања договора. Председник Србије Александар Вучић је у четвртак изјавио, боравећи у Нишу са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен, да није добио никакве сигнале из Брисела који би потврдили наводе Ројтерса да ЕУ више не показује интерес за западни Балкан. „Нисмо малоумни да не знамо да постоје различита виђења ЕУ, али не мислим да би то било стратешки паметно ни за ЕУ. Било би паметно да показују да је ЕУ и даље привлачна свима и верујем у речи Фон дер Лајенове да желе Србију и друге земље у ЕУ”, рекао је Вучић.

И ресорни министар сматра да је то погрешан приступ, који слаби мотивацију, посебно оних земаља које још нису ни отпочеле процес преговора, што доводи до утиска да је процес проширења у застоју. „Када је реч о Србији, ми нисмо у застоју са реформским активностима. Напротив, у пуној снази смо за реформе и достизање критеријума из нове методологије, али ово постаје и тема кредибилитета саме ЕУ. Очекујем да ће ЕУ вредновати достигнућа читавог региона, посебно јер су критеријуми пооштрени у односу на раније фазе проширења, наравно, у складу са степеном приступања сваког појединачно”, наглашава Јадранка Јоксимовић.

Како додаје, Србија ће свакако на самиту подвући и чврсту опредељеност за наставак и јачање активног учешћа у регионалним иницијативама сарадње, као што су Берлински процес, „Отворени Балкан”и све друге активне иницијативе. „ЕУ и поједине државе нагласак стављају на настојања да се постигне споразум у оквиру идеје о заједничком регионалном тржишту, као што је на пример договор о ромингу или о признавању диплома и професионалних квалификација. Важне заједничке теме биће и одрживо повезивање, дигитална трансформација, зелена агенда за западни Балкан, као и сви пројекти из ових области у оквиру великог Економско-инвестиционог плана ЕУ. Тиме настављамо економски напредак и јачање отпорности наше привреде, паралелно са јачањем владавине права у свим сегментима”, наводи Јоксимовићева.

Замор ЕУ од проширења, али и западнобалканске „шесторке” од чекања пред вратима европског клуба, све је видљивији. Уз последње наводе угледних европских медија, не чуди што бриселски званичници морају све више да потенцирају званичну политику ЕУ о европској перспективи свих у региону, а несумњиво ће о томе посебно бити речи на сутрашњем скупу у Словенији, чији је домаћин словеначки премијер Јанез Јанша.

У позивном писму председника Европског савета Шарла Мишела лидерима земаља чланица ЕУ на самит ЕУ – западни Балкан, наводи се да ће то бити правовремена прилика да се подсети на „стратешки значај западног Балкана за ЕУ” и разговара о „ангажману ЕУ са регионом”. Урсула фон дер Лајен је на својој вишедневној турнеји по региону прошле недеље више пута поновила да је будућност западног Балкана у ЕУ. То је јуче поновио и шеф Делегације ЕУ у Србији Емануел Жофре на конференцији „Заокружена Европа” и додао да политика проширења на регион западног Балкана нема алтернативу, као и да представља стратешко улагање у просперитет и стабилност Европе.

Известилац Европског парламента за Србију Владимир Билчик оценио је да је сада важан тренутак за европску будућност западног Балкана. „Када је реч о процесу проширења ти разговори ’стоје у месту’, али за то постоје разлози који се тичу ситуације у региону, али и у самој унији. Морамо да учинимо више како не бисмо изгубили душе и умове људи који желе да процес успе”, рекао је јуче Билчик у видео-поруци на Београдском економском форуму и додао, између осталог, да од самита у Словенији очекује „јасне сигнале у том правцу, да се пружи европска перспектива и да буде опипљива”.

(Pixabay)

Словеначки амбасадор у Србији Дамјан Бергант каже да његова земља жели да западни Балкан што пре приступи ЕУ и очекује да ће сутрашњи самит на Брду код Крања бити „корак ка том циљу”. На конференцији „Заокружена Европа” он је рекао да је неколико разлога због којих западни Балкан треба да постане део европске породице, почев од тога да, како каже, тај регион географски припада европском континенту. „Ако ЕУ не покаже посебно интересовање за ту територију, то ће учинити неко други”, каже Бергант.

Како наводи, други разлог је политички и односи се на изградњу демократије, владавину права, борбу против организованог криминала и друге изазове. „Ту је и економски разлог јер западни Балкан представља важно тржиште. Четврти разлог је безбедносни, јер интеграција региона у ЕУ значи сигурнију Европу и свет”, рекао је он, преноси Танјуг.

И да би, како се чини, покушали да подстакну умртвљени процес евроинтеграција, Словенци су предложили проширење ЕУ на западни Балкан до 2030. године. Бар тако пише „Фајненшел тајмс”, наводећи да је Словенија, тренутно председавајућа Савету ЕУ, у петак на састанку амбасадора у Бриселу изнела идеју о брзом прикључењу земаља ЗБ, што је изненадило остале земље чланице. Неке су га описале и као потпуно нереалан, с обзиром на економске и политичке изазове у региону. Коментаришући ову информацију за Спутњик, Слободан Зечевић из Института за европске студије каже да је једини притисак на Брисел који је могућ да до 2030. у своје чланство заједно прими преостале државе западног Балкана – амерички. Али и сам је скептичан према тој идеји из више разлога између осталог и због тога што државе западног Балкана нису на истом нивоу интеграција. Сматра да у овом тренутку није реалан консензус унутар ЕУ да се у пакету приме све те државе. Подсетимо, у фебруару 2018. године, ЕК коју је водио тада Жан-Клод Јункер, навела је као „индикативан датум” да би Србија могла да уђе у ЕУ 2025. године. Више нико ту годину не спомиње.

 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Ne postavljaju kandidati uslove nego EZ.
Andrej
Aman ljudi, pustite nas prica o EU. U se i u svoje kljuse, kao Britanija. A oni kad im bude i ako im bude interes, ponudice nam clanstvo. Na nama je da procenimo da li nam se isplati ili ne. Mene licno, EU ne interesuje.
Dusan T
Ne ministarka. Nije prosirenje pitanje kredibiliteta unije. Oni mogu da rade sta zele i sta im odgovara. Prosirenje je pitanje kredibiliteta onih politicara u potencijalnim zemljama clanicama koji su to prosirenje najavljivali, a sada sipak. Oni ce morati da objasne kako to da tek sto nismo usli u EU, a EU nam kaze da za to nema sanse. Neko je svoju spoljnju politiku bazirao na laznim premisama, pa sada niti moze da promeni spoljnju politiku, niti da je ne promeni, a da ne izgubi kredibilitet.
Kao uvek
Bitno je da je "kredibilitet" uvek problem drugih. Pošto je naš sopstveni savršen - skoro i to zbog tablica (koje već godinama tražimo od drugih) potvrđen čak i borbenim kolima i migovima u niskom letu... A o punoj snazi pri reformama "bez zastoja"(!) da i ne govorimo...
Mile Rad
Ma kakva Evropa! Da se oni prosiruju a mi da se smanjujemo. Neka oni sami uzivaju u tom njihovom blagostanju a nas da ostave na miru i bez njihovih spletki. Svi nasi istoriski problemi su uvek dolazili od tih 'Evropskih' drzava, zato njima bih lakse bilo bez nas a pogotov nama bez njih. Mi moze da imamo odnose ali ne u jednoj uniji gde bih nas samo progutali i utopili u to njihovo nistavilo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.