Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КУЛТУРНИ ДОДАТАК, 25. 9. 2021.

Лоша презентација српске поезије

На берлинском порталу преведене поезије Александар Гаталица је на своју листу уврстио 28 имена, почевши од Црњанског и Десанке Максимовић, а на крају „посластица” – рокер Звонимир Ђукић. Зашто недостају имена као што су Оскар Давичо, Душан Матић, Милан Дединац, Дара Секулић, Бранко Миљковић, Јован Христић, Бора Радовић…
(Новица Коцић)

Берлинска „Кућа за поезију” (Das Haus für Poesie), која је настала трансформацијом једне раније, врло активне књижевне установе (LiteraturWERKstatt Berlin), ангажована је на афирмацији и популаризацији песничке уметности не само немачког језика. Кућа је добила статус национално важне установе за бригу о поезији и ужива финансијску подршку и града и државе. Поред редовних представљања нових песничких издања, с честим разговорима о разним аспектима и проблемима песничког стваралаштва, кућа организује и један од највећих песничких фестивала у Европи. А посебно је запажен њен портал www.lyrikline.org, установљен пре двадесетак година, на којем је представљен oгроман број светских песника, који пишу на преко 50 језика. То је дакле планетарно видљива интернетска презентација великог броја националних поезија које имају или траже своје место на светској књижевној мапи. Већина аутора заступљена је са по пет до 10 песама на оригиналном језику, и преводима (уколико постоје) тих песама на разне друге језике. Квалитет тих превода иде од површних и слабих, до пристојних или добрих. Разуме се да је тешко обезбедити сасвим прихватљиве преводе за тако велик број песника посве различитих оријентација. Уз песме с преводима, ту су и биобиблиографске белешке о сваком аутору.

На порталу је представљена и српска поезија. Избор и поставка нашег песништва обављени су под неком врстом с немачке стране затраженог патроната, односно сагласности Српског ПЕН центра. (Немци су, за презентације националних поезија на порталу, у већини земаља тражили подршку угледних књижевних организација, махом националних ПЕН центара.) Сама иницијатива није дакле потекла од Српског ПЕН-а, већ (како су ми саопштили) од писца Александра Гаталице, који је тај приређивачки посао и обавио за поменуту „Кућу за поезију”, мада за то није имао доказаних компетенција. Није баш јасно како се догодило да се такав задатак, поред добрих зналаца (као што су, рецимо, Михајло Пантић, Александар Јерков, Радивоје Микић, Гојко Божовић или неко други), повери њему. Но, Гаталица се очито наметнуо својом иницијативом, коју ПЕН центар није умео да не прихвати, нити да контролише њену реализацију. Из ПЕН-а сада тврде да нису имали никакав утицај на овај избор и презентацију наше поезије. Али ПЕН, нажалост, и даље званично фигурира као патрон ове презентације.

Гаталица је на своју листу уврстио 28 имена, почевши од Црњанског и Десанке Максимовић па до неких младих песникиња. Уз поменуто двоје класика, укључени су (абецедним редом): Матија Бећковић, Рајко Ђурић, Енес Халиловић, Драган Јовановић Данилов, Војислав Карановић, Владимир Копицл, Тања Крагујевић, Иван В. Лалић, Слободан Марковић, Милена Марковић, Драгана Младеновић, Душко Новаковић, Миодраг Павловић, Васко Попа, Чарна Поповић, Душан Радовић, Стеван Раичковић, Ана Ристовић, Љубивоје Ршумовић, Љубомир Симовић, Милосав Тешић, Јованка Уљаревић, Алек Вукадиновић, Кајоко Јамасаки, Јован Зивлак, и – „посластица” на крају – рокер Звонимир Ђукић. Ђукићеви стихови нису преведени ни на један језик, а међу нама речено – не види се и зашто би били?

Сваки познавалац модерне и савремене српске поезије лако увиђа да је избор имена која на овом порталу репрезентују српски језик, у приличној мери (ако не и добрим делом), произвољан и да даје врло мањкаву или окрњену слику вредности те поезије. Сваком избору може се, наравно, приговорити због (не)уврштавања одређених имена. Али овај и овакав избор тешко се може бранити и оправдати. (Нека имена нашла су се у њему тек пошто су закорачила у свет песничке уметности.) Ја овде нећу помињати оне којима у овако суженој антологији није место, то радо препуштам другим познаваоцима и критичарима српске поезије. Открио сам и да су песме младе Јованке Уљаревић преведене са „црногорског” језика. Она се, дакле, већ по томе нашла, ко зна како и зашто, на погрешној листи.

А на овом важном порталу нема појединих великих или изузетно значајних српских песника без којих је тешко замислити било какво озбиљније представљање модерног и савременог српског песништва. Недостају: Оскар Давичо, Душан Матић, Милан Дединац, Дара Секулић, Бранко Миљковић, Јован Христић, Бора Радовић, Александар Ристовић, Душко Трифуновић, Бранислав Петровић, Милутин Петровић, Милан Милишић, Вујица Решин Туцић, Мирослав Максимовић, Новица Тадић, Радмила Лазић... Па то је, господо, српска песничка елита! И да не идемо даље, а могло би се. И те како. Могли бисмо поменути и неколико недостајућих имена из Босне и Херцеговине и Црне Горе (Ранко Рисојевић, Ранко Павловић, Бранко Чучак, Ранко Јововић), али није ово први пут да неки антологичари или приређивачи различитих избора из националне поезије не пружају свој читалачки и истраживачки поглед ван граница Србије. (Сетимо се само једне антологије или панораме српске поезије која је објављена пре петнаест година у Загребу. Уврштени су само песници из Србије.)

Недостатак наведених имена компромитује овакав избор и уредничку презентацију наше поезије на платформи која претендује на више и објективније критеријуме у вредновању националних поезија.

На крају, треба очекивати да Српски ПЕН центар обавезно коригује и допуни садашњу листу српских песника на овом немачком порталу, те да преузме одговорност за ту презентацију. Није добро да ПЕН центар стоји иза једног рђаво урађеног посла с циљем светске интернетске презентације врхова српске песничке уметности.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бошко Томашевић
Немци су за претстављање српске поезије тражили помоћ од угледних српских књижевних организација. Коме год да су се обратили у Србији, било ПЕН-у као што су учинили, било СКД-у или УКС-у добили би песнике тих књижевних удружења. Не би било добро ни да су се обратили Пантићу, Јеркову или Божовићу, тек у том случају слика српске поезије би била посве "фалш". То су требали да ураде сами Немци, угледни немачки слависти. Гаталичина листа одабраних песника је уистину крајње проблематична.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.