Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Скупи енергенти криви за раст цене грађевинског материјала

То што је једна цементара најавила да ће цемент поскупети 25 одсто не мора да значи да ће и цене у грађевини бити за 25 одсто више, каже Бојан Станић, помоћник директора за стратешке анализе Привредне коморе Србије
(фото А. Васиљевић)

Власници једне цементаре пожалили су се председнику Србије Александру Вучићу да ако цене струје на либерализованом тржишту буду оволико високе, мораће да поскупе цемент за 25 одсто, што би могло да изазове ново подизање цена у грађевинарству.

Вучић је у Дубаију, између осталог говорио о глобалној енергетској кризи, повећању струје и гаса и најавио формирање велике радне групе која ће се тиме бавити, али и покушати да реши проблем поскупљења грађевинског материјала.

Горан Родић, потпредседник грађевинско-инжењерске коморе, потврђује да због опште кризе у свету непрекидно расту цене цемента, гвожђа, алуминијума, керамике, грађе и као пример наводи да кубик чамовине кошта 400 евра, а доскоро је био 180 евра. Грађевински материјал попут резане грађе поскупео је 400 одсто, алуминијумски профили, такође, цена бетонског гвожђа је скочила 100 одсто, подови и керамика, машинске инсталације су такође поскупели и ту неће стати. Родић каже да ће се повећање цена материјала неминовно одразити на цену квадратног метра стамбеног и пословног простора.

– Извођачи радова поскупљење репроматеријала морају да провуку кроз своју цену и инвеститори продавци финалних производа станова и хотела ће видети да ли тржиште то може да поднесе. Ако не буде могло, мораће да се одрекну дела профита – сматра Родић.

Повећање цена репроматеријала ће се настави због упумпавања велике количине новца у светске привреде, што је довело до инфлације. Уз то, имамо скок цене нафте, гаса и струје.

– Америка је упумпала 14.000 милијарди долара као меру опоравка привреде од короне. У таквим ситуацијама прво се покреће грађевинска индустрија, изградња нових и обнова старих станова. Они су седам хиљада милијарди долара одвојили за 100.000 километара нових путева и обнову старих, потом граде 48 нових нуклеарних централа, ветрењаче – каже наш саговорник.

Наглашава да су у Белгији, Немачкој и Француској покренути програми обнове станова, болница и хотела. Они не раде то случајно јер када покрену грађевинарство, које вуче 50 привредних грана, покренули су целу привреду.

Бојан Станић, помоћник директора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, напомиње да поскупљење енергената има домино ефекат на целокупну привреду.

Сматра да то што је једна цементара најавила да ће цемент повећати цене 25 одсто, не мора да значи да ће и цене у грађевини бити за 25 процената веће.

– Раст не мора да буде линеаран, али оно што је битна ствар јесте да када основни инпути за производњу поскупе свакако ће и финалне услуге и производи поскупети – објашњава Станић и додаје да је реч о глобалном проблему на који појединачна држава не може да утиче, али да од њене економске снаге зависи да ли може да интервенише и субвенционише ниже цене енергената за привреду и становништво.

Наводи да су од почетка године привредници у Србији упозоравали на пораст цена инпута, а све више се жале и на поскупљење електричне енергије. Он је потврдио да се заједно са владом ради на томе да се пронађу механизми заштите за ову кризу како би се очувала основа за пројектовани економски раст од између 6,5 и седам одсто.

Указује на то да се у виду мора имати и оно што се дешава на међународном тржишту.

– Инфлација рецимо у САД је на тридесетогодишњем максимуму. Са једне стране, то се правда неравнотежом између понуде и тражње, али има аналитичара који говоре да је привреда постала прегрејана услед дуготрајне експанзије монетарне политике која је упумпала велики новац у привреду, а тржиште није било у могућности да то потпуно избалансира – каже Станић.

Објашњава да је до пораста цена дошло у другој половини прошле године, када је привреда кренула лагано да се опоравља после пандемије. Тада се догодио дисбаланс између понуде и тражње, због чега су порасле цене индустријских производа, житарица, енергената, као и цене транспорта.

– То се интензивирало у 2021. и последњих недеља, иако је било назнака и раније. Имамо ту енергетску кризу из простог разлога што је тражња привреде константно велика, понуда је ограничена и тиме што је смањена производња угља из потребе да се организује смањење емисије угљен-диоксида. Из тог разлога имали смо пораст цене енергената – напомиње Станић.

Као пример наводи природни гас, који се третира као чиста енергија, а чија је цена од почетка године порасла 125 процената, а само последњих месец дана око 25 одсто. Сада Кина као велики енергетски потрошач тражи доста тог течног гаса, што само гура цену навише.

– Због ограничења понуде и пораста цене енергената одређене делатности су већ смањиле производњу, и то може да доведе до тога да пројектоване стопе раста на глобалном нивоу буду смањене – закључује Станић.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Из Британије
Раст цена некретнина и осталих роба непогрешиви су показатељи стварне ”инфлације” боље рећи обезвређивања новца. Све последица ”неолибералне привредног модела” који подразумева штампање новчаница без покрића у стварној противвредности као што су злато, сребро, платина и слично.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.