Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Жртве трауме често немају одговор на кључна питања

Неверовање у себе води новим тамним дубинама, неповерењу у друге, као и признању непостојеће кривице, истиче др Мерима Исаковић, гост Конгреса Друштва психолога Србије
Мерима Исаковић (Фото: лична архива)

Свака ћелија повређеног бића памти трауму, не само разумним или емотивним аспектима људског доживљаја. Памти и поново доживљава сопствено страдање, као да се наново дешава. Жртва задуго нема моћ да заустави овај процес. Kао покварена филмска трака, иста сцена врти сe опет… па опет… без могућности заустављања. Остаје само крик, као плач без суза, дубок и нем. Тако звучи објашњење др Мериме Исаковић, клиничког психолога и клиничког неуропсихолога, која већ двадесет година живи и ради у Аустралији.

– Kада то знамо и у потпуности разумемо, наша професионална и етичка одлука да радимо са жртвама насиља постаје деликатна и искрено људска. Тада се потпуно посвећујемо комплетном бићу које се пред нама и уз нашу подршку отвара, у нади да му може бити боље и да му ми можемо помоћи да се ослободи духова прошлости, страха и даљег страдања – додаје Исаковићева.

Иако је јавност у Србији памти као позоришну и филмску глумицу, чију је каријеру обележио низ запажених улога крајем седамдесетих и почетком осамдесетих, мање је познато да се Мерима Исаковић након тешке саобраћајне несреће преселила на Нови Зеланд, где је завршила студије клиничке психологије. У свом свакодневном раду, она помаже људима свих узраста који су доживели трауму, због чега имају депресију, анксиозност, нападе панике, когнитивне потешкоће, као и проблеме са самопоштовањем, тешкоће у односима са другим људима и на радном месту.

Мерима Исаковић ради и са онколошким пацијентима, особама са трауматским повредама мозга и тешким физичким инвалидитетом. Због свега тога, онима који ближе познају Меримину личну и професионалну биографију, није било изненађење када је почетком године она дала подршку младим глумицама у Србији које су признале да су биле жртве сексуалног насиља. На овогодишњем 69. Конгресу психолога Србије, који се  одржава у организацији Друштва психолога Србије, она је говорила о начину на који траума трансформише људску душу и мења поглед особе на себе и свет који је окружује.

– Траума пречесто оставља изузетно дубоке ожиљке и има моћ да осакати и деформише свест жртава о себи самима. Kао да губе способност да препознају себе, жртве трауме описују застрашујуће доживљаје отцепљења од сопственог идентитета, губитак самоспознаје и тону у празнине где себе не могу да пронађу, где више нема никаквог осећања самопоштовања нити поверења у себе. Неверовање у себе води новим тамним дубинама, долази до неповерења у друге и у свет коме су некада припадали. Све то води ка губитку вере у живот. Он постаје бесмислен и жртве га гледају очима пуним туге и страха – нагласила је Мерима Исаковић.

Она подсећа да жртве трауме често верују да су криве за сопствено страдање и да су одговорне за осећање бола и ожиљке који су им нанети. Мисле да су лоше и безвредне и дубоко верују да ће сви које воле, па и читав свет бити бољи и срећнији без њих. Оне нестају без гласа, а иза њих остаје само крик дубоког мука – крик тишине. Пред нашим очима нестају дивни људи којима су нељуди одузели моћ говора, способност да размакну своје усне и искажу истину и бол који им је нанело неко друго биће, које су оне сматрали хуманим, па чак и блиским.

– Трауматски шок се, нажалост, не завршава окончањем самог трауматског догађаја. Оно што следи углавном је продужетак насиља над жртвама трауме. Треба имати на уму да су оне преживеле физички, али њихов унутрашњи доживљај гашења насилно се продужава многобројним акцијама и реакцијама људи којима су окружене. Насиље се неретко наставља на свим био-психо-социјалним нивоима. Због тога научна истраживања у области клиничке психологије и клиничке неуропсихологије указују на свеобухватност повреде жртава насиља, јер свака ћелија која је била пробуђена у моменту трауме – памти. Терапија је пут којим је наше хумано биће, професионалном и личном спознајом људских вредности и доживљаја, уједињено са бићем жртве, помажући му на његовом путу трагања за собом – уверава клинички психолог и неуропсихолог.

– Понекад људи дуго скупљају мрвице себе самих, не би ли изнова оживели ону снажну особу унутар себе коју ће поново заволети и сматрати достојном самопоштовања и самоповерења. Најважнија улога психотерапије јесте да инспирише људе ка драгоценом трагању за собом, ка повратку самопоштовања и самоповерења. Задатак нас као терапеута јесте да им помогнемо да спознају сами себе, да се оснаже и уздигну до стања у коме ће желети да им се помогне, веровати да им се може помоћи, и стећи снагу и спознају да су достојни живљења и да је њихов живот драгоцен и њима и онима које воле. Јер, живот није чекање да олуја престане, већ учење како да се плеше на киши – закључује Мерима Исаковић.


Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zvuk neispuštenog krika
Prošla sam dobar program lečenja u dnevnoj bolnici VMA, čitala knjige svetsiih stručnjaka za PTSD, gledala njihova predavanja na YT... osećanja je nemoguće stopostotno pretočiti u reči ali ovo je najtačniji prikaz onog što oseća žrtva traume na koji sam ikada naišla. Dijametralno suprotan neempatičnim "uzmite život u svoje ruke", "ne tražite krivca u drugome" i "ne kopajte po prošlosti" budalaštinama. Dragi kvazi-stručnjaci, ne kopaju žrtve traume po prošlosti. Prošlost kopa po nama,

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.