Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: КРИСТИЈАН ШМИТ, високи представник у Босни и Херцеговини

Сигуран сам да ће се Срби вратити у институције БиХ

Ниједан закон на свету не криви нити може кривити народ, само појединце. И зато бих предложио да сви заједно седнемо и размислимо шта је наш задатак, како да поведемо млађе генерације путем помирења
(Фото EPA-EFE/FEHIM DEMIR)

Ја инсистирам да се сви врате у институције, али то није моја обавеза. Повратак је обавеза оних који су изабрани да раде у корист народа. Бојкот је знак политичке слабости, а не знак политичког доприноса, каже у разговору за „Политику” Кристијан Шмит, нови високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини, коментаришући одлуку Бањалуке да њени политички представници не учествују у раду институција БиХ док се не повуче одлука Валентина Инцка којом је наметнуо измене Кривичног закона којима је као кривично дело уведено негирање геноцида и ратних злочина.

Како планирате да решите ово питање?

Ја сам сигуран да ће се они прикључити, односно вратити у институције и тамо изразити свој политички став. Уколико то не ураде, кога ће имати за политичке таоце? Људе – младе и старе, све оне који очекују побољшање околности у којима живе. Мислим да постоје неке могућности да сарађујемо, не кроз јавна изјашњавања, већ радећи на питањима која треба решавати.

Ваш претходник је практично изазвао кризу наметањем овог закона. Да ли би он могао бити повучен јер није био корак ка помирењу народа у БиХ?

Мислим нико од нас не жели да геноцид или ратни злочини буду хваљени. Сви треба да познајемо прошлост да бисмо радили за бољу будућност. Ниједан закон на свету не криви нити може кривити народ, само појединце. И зато бих предложио да сви заједно седнемо и размислимо шта је наш задатак, како да поведемо млађе генерације путем помирења. Тако да прошлост остане у прошлости, а не у будућности.

Република Српска вас не прихвата као високог представника јер, како кажу, ви за њих не постојите, пошто немате мандат Уједињених нација. На чему базирате уверење у успех ако Бањалука остане при овим ставовима?

Не могу да избегнем да неко има чудно тумачење. Али сам, наравно, веома сaмоуверен, односно сигуран да ћу имати успешан мандат. Управо сам имао разговоре у Београду и видео сам да овде постоји спремност за рад и сарадњу с међународном заједницом. Мене је међународна заједница именовала и деловаћу у оквиру својих надлежности.

Како гледате на растућу економску сарадњу између Србије и Републике Српске? Зашто то у Сарајеву схватају као претњу?

Предлoжио бих да Босна и Херцеговина у целини има блиску економску сарадњу са својим суседима. Али и да Србија и Босна и Херцеговина, као и други делови балканске шесторке, економски сарађују. Моја идеја је да иницијатива „Отворени Балкан” може на неки начин да буде интегрисана у економску сарадњу која постоји у оквиру западнобалканске шесторке на њиховом путу ка отвореној Европи. Босна и Херцеговина неће бити искључена.

Али Сарајево оклева да се придружи иницијативи „Отворени Балкан”.

Бити део иницијативе „Отворени Балкан“ не значи да треба негирати могућности сарадње у оквиру западнобалканске шесторке, него је то начин да се помире обе иницијативе. Али то је засебна одлука. У регионалну интеграцију укључено је свих шест земаља, ЕУ и канцеларка Меркел уложили су пуно труда и идеја у то.

Уколико је разлог за одбијање очекивана доминација Србије у регионалној сарадњи, то треба видети као позивно проактивно ширење иницијатива за добробит свих.

Дакле, ви сте више склони западнобалканској шесторци?

Да, више бих волео да имамо „Западни Балкан 6”. Видим да иницијатива „Отворени Балкан” убрзава сарадњу између земаља западног Балкана. Дакле, ако бисмо могли некако продужити, са три на шест држава, додавањем Црне Горе, Босне и Херцеговине и Косова. То би било најбоље. Ја бих предложио да ово не схватимо идеолошки, већ да заједно радимо на припреми свих ових држава за чланство у Европској унији. Добро искоришћене иницијативе могле би отворити пут ка економском успеху за све.

Уставни суд Босне и Херцеговине оспорио је право Републици Српској да регулише власништво над пољопривредним земљиштем и шумама на својој територији, а у вези с изградњом хидроелектране „Бук Бијела”. Таква одлука изазвала је незадовољство у Бањалуци.

Ја сам незадовољан јер законодавство на државном нивоу, које је позвано да регулише ову област, то није урадило. Ја, као неко ко је радио на реформи законодавства у вези са шумама у Немачкој, знам колико је то компликовано питање.

Међутим, овакав положај Босне и Херцеговине захтева активност државе, а након тога се може говорити о интеграцији интереса ентитета, кантона и општина. Али је основно да мора постојати закон на државном нивоу. У међувремену, сви би требало да поштују ову одлуку Уставног суда.

Дакле, не треба се жалити, него радити на томе да се нађе законско решење. Хајде да седнемо заједно на државном нивоу и у државном парламенту и институцијама и пронађемо практично и разумно решење.

Ваша амбиција, као и ваших претходника, јесте да приближите Босну и Херцеговину Европској унији. Мислите ли да је за пут Босне и Херцеговине ка ЕУ нужно смањити надлежности Републике Српске, што се тврди у Бањалуци?

Искрено, осећам да има превише приче у стилу „нисам добро третиран” и то је ваш проблем. Држава се састоји из компромиса и мислим да би требало да постоји једнак уравнотежен приступ, укључујући надлежности ентитета. За сада не видим да постоји неки притисак кад је реч о надлежности ентитета. Ја долазим из федералне државе, Немачке, и њених шеснаест савезних покрајина све време имају различита мишљења о многим питањима. Као Баварац, могу вам рећи да се о томе води стална дискусија.

Замолио бих и позвао све да се не жале на ово, већ само да то дефинишу и да покушају да раде на томе. Али, изазов током приступања свакако ће бити надлежности државе и надлежности ентитета. За сада, блокада државних институција доводи и до тога да ни ентитети не могу нормално да функционишу. А ово је проблем. Седимо и радимо и не жалимо се. Иначе, за сада, кад је реч о приступању ЕУ, постоји 14 приоритета. И то је простор за озбиљан рад.

Верујете ли да ће Босна и Херцеговина добити статус кандидата за улазак у ЕУ, који чека неколико година?

Оно што за сада забрињава Европску унију јесте приступ према ових 14 приоритета. Дакле, није на Европској унији, већ на институцијама БиХ, да покажу да су спремне за такве преговоре, што ја видим као изводљиво. Слажем се с онима који су приликом посете Урсуле фон дер Лајен рекли да ће радити на томе. Видим добру прилику.

Коментари30
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lakić Miki iz Predvorice
Ovaj Gpspodin Šmit govori o nekoj 6 Državi Kosova koja nije priznata kao i on što nije poslat od strane Ujedinjenih Nacija. Poslali su oni koji su isti priznali Kosova Republjik.
Zoran kostic
Gospodin misli da su se Srbi vratili sa godišnjeg odmora.
milan lala
Gospodina nije imenovala MZ, nego SAD i EU a oni nisu Medjunarodna zajednica nego samo njen mali deo.
zaliv.net
Zasto se Evropa stavlja na stranu ostataka otomanske imperije? Zasto se Srbima ne dozvoli ono sto je dozvoljeno Nemackoj posle 1945? Srbi su se oduvek bolrili za svoj narod i drzavu, za sta su se borile poturice i protiv koga pa se sad favorizuju? Nece to moci ovako, stvarate samo jos jedan konflikt jer Srbinu nece komandovati neko ko se ponosi turskim osvajanjiima tj onima koje smo porazili na kraju. To sta Evropa cini je van pameti !!!
LaCosta
Iz istog razloga kao sto je to uradila 1878. godine. Nemci su 1918. i 1945. bili na kolenima, zato je bilo moguce stvoriti Jugoslaviju. Cim su se podigli dosli su joj glave i zavadili narode po sistemu Divide et impera.
GorD
Шмит- илити последњи трзај Немачке на мућењу односа на Балкану.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.