Уторак, 30.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Трибина „Слика свакодневног живота под окупацијом у српској и југословенској књижевности” у Дому омладине Београда

Приче Вишеславе Ђуричић о окупационој свакодневици Првог светског рата и Надежде Илић Тутуновић представљају драгоцен научни извор и „помоћни архив” за историографска истраживања
Београд под окупацијом у Великом рату (Фото Википедија)

У Дому омладине Београда у петак, осмог октобра, у 19 часова биће одржана трибина  „Слика свакодневног живота под окупацијом у српској и југословенској књижевности”. Учествују: др Данило Шаренац, виши научни сарадник Института за савремену историју, др Дуња Душанић, доцент на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду и др Станислава Бараћ, виша научна сарадница Института за књижевност и уметност и председница Центра за југословенске студије (Цејус), који је и организатор трибине. Модератор је др Ивана Пантелић, научна сарадница Института за савремену историју и једна од оснивачица Цејуса.

У најави за овај разговор истакнуто је да окупација Краљевине Србије у Првом светском рату и после сто година представља велику непознаницу.

„Они који су 1915. године решили да не напуштају земљу, иако много бројнији од избеглица или војника на Солунском фронту, ипак су остали запостављени у науци и нашем сећању. Постојећи радови осветлили су тек неке аспекте живота под окупацијом и то пре свега у Београду. Много тога остаје непознато о великом броју питања – безбедност, прехрана, расположења и ставови. Сарадња са непријатељем или пак отпор, само су нека питања о којима бисмо волели да знамо много више. Наша слика о свој сложености Првог светског рата у Србији постаће потпунија тек када укључимо и историју окупације у општу слику”, стоји у саопштењу.

Иако више истражена, свакодневица под окупацијом за време Другог светског рата такође оставља простор за анализу многих феномена од којих су неки посебно препознати у књижевности. Трибина под називом „Слика свакодневног живота под окупацијом у српској и југословенској књижевности” је прилика да се најпре из перспективе југословенских студија још једном промисле и разјасне наизглед подразумевани појмови из њеног наслова: свакодневни живот под окупацијом, српска књижевност, југословенска књижевност.

Учесници трибине покушаће да приближе публици искуство Првог светског рата у прози српских модерниста али и у женској књижевности о Првом светском рату као и ону која тематизује Други светски рат. Посебна пажња биће посвећена жанру кратке приче, у коме су југословенске књижевнице нашле идеалан простор за ангажовано приказивање женског искуства. Приче Вишеславе Ђуричић о окупационој свакодневици Првог светског рата и Надежде Илић Тутуновић о оној из Другог светског рата, приказаној из перспективе ликова жена и девојчица, представљају данас драгоцен научни извор на бар три начина: као запостављена уметничка дела која се отварају за прва, односно нова књижевна тумачења, као „помоћни архив” за историографска истраживања, и као облик културе памћења који може постати средство преиспитивања званичних политика сећања о Првом и Другом светском рату, ондашњих као и актуелних.

 На трибини говори Данило Шаренац, виши научни сарадник Института за савремену историју. Он се бави културним и друштвеним променама које је изазвао Први светски рат. Сарадник је Истраживачке станице Петница. Аутор је монографских студија: „Затечени град. Београд у Великом рату 1914-1915” (заједно са Владимиром Томићем) (2016), „Топ, војник и сећање – Први светски рат и Србија 1914-2009” (2014). Са Дуњом Душанић приредио је издање дневничке грађе „Смиље и сумпор: два војничка дневника 1916-1919” (2016). Са Иваном Пантелић је  објавио студију „Две половине сећања: партизански дневници као извор за историју Другог светског рата” (2013).

Дуња Душанић је доцент на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. Бави се теоријом жанра и фикције, посткласичном наратологијом, књижевношћу и културном историјом Првог светског рата. Ауторка је студије „Фикција као сведочанство: искуство Првог светског рата у прози српских модерниста” (2017).

Станислава Бараћ је виша научна сарадница Института за књижевност. Главна област истраживања су јој српска и југословенска књижевност 20. века с посебним освртом на период између два светска рата, женска књижевност и феминистичка периодика. Ауторка је монографских студија: „Феминистичка контрајавност. Жанр женског портрета у српској периодици 1920-1941” и „Авангардна Мисао: авангардне тенденције у часопису Мисао у време уређивања Ранка Младеновића 1922-1923” (2008).

Ивана Пантелић је научна сарадница Института за савремену историју. Бави се проучавањем историје рода са посебним освртом на процесе еманципације жена током 20. века. Ауторка је монографија: „Успон и пад „прве другарице” Југославије. Јованка Броз и српска јавност 1952-2013”, „Партизанке као грађанке – друштвена еманципација партизанки у Србији 1945–1953”. Са Љубинком Шкодрић и Јеленом Милинковић је написала и уредила књигу „Двадесет жена које су обележиле 20. век у Србији”.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dusan T
„Они који су 1915. године решили да не напуштају земљу, иако много бројнији од избеглица или војника на Солунском фронту, ипак су остали запостављени у науци и нашем сећању." Ali to je mozda tek mestimicno istina. Znamo npr., vrlo detaljno sta se desavalo sa onima koji su ostali u Jablanici i Toplici. Oni nisu dali da se zaborave.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.