Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
58. АНТАЛИЈА ФФ

У срцу турског филма

На филмском фестивалу у Анталији се уз међународну селекцију приказује и програм најновијих турских филмова
Башак Емре, уметничка директорка фестивала (Фото: лична архива), Званични плакат 58. Анталијског фестивала (Фото: 58. Анталија ФФ)

Анталија - Једно од омиљених летовалишта српских туриста – Анталија, мека турског туризма већ 58 година је и домаћин цењеног филмског фестивала на којем се уз међународну селекцију приказује и програм најновијих турских филмова који се овде такмиче за „Златну наранџу” и остала фестивалска одличја.

У овогодишњој селекцији, по избору уметничке директорке Башак Емре и под директорском палицом др Ахмета Бојасоглуа, а обоје су иначе стари српски познаници и пријатељи, на 58. Анталијском фестивалу до 9. октобра могуће је погледати националне премијере чак 10 нових дугометражних играних турских филмова, али и селекције дугометражних документараца и кратких форми. Међу такмичарима су и Емре Кајиш са филмом „Анатолијаски леопард”, Неђип Џагхан Уздемир са „Чисто белим”, Али Тансу Турхан са „Дијалогом” , Селман Нађар са „Између две зоре”, Тајфун Пирселимоглу са „Кером”, као и славни Семих Капланоглу сада са својим другим филмом из триологије о оданости. Овај награђивани савремени турски сценариста, редитељ и продуцент, аутор филмова који су врло добро познати и српској фестивалској пулици попут „Далеко од куће”, „Јаје”, „Мед” и „Зрно”, наставља тамо где је стао у предходном филму „Оданост”, и под називом „Оданост, Хасан” сада приповеда о брачном пару који не мари за то како њихово понашање утиче на људе у околини. Капланоглу портретише Хасана и његову жену Филиз и једноставним и сензитивним филмским средствима урања у њихове јалове људске душе које су такве упркос животу у мирној лепоти природе, у географским просторима у којима је она тако плодна и родна...

У међународној такмичарској селекцији, међу филмовима у конкуренцији за „Златну наранџу”, која ће бити додељена према одлуци жирија којим председава пољска редитељка Дорота Кеђежавска (пре неколико година новостадски „Синема сити” фестивал приредио јој је ретроспективу), пажњу привлаче филмови: „Футура” у режији три италијанска редитеља: Алиће Рорвахер, Пјетра Марчела и Франческа Мунција, „Послодавац и запослени” уругвајског аутора Мануела Нијета Заса, „Аурора” редитеља из Костарике Паза Фабреге, „Слобода” шпанске редитељке Кларе Рокете, као и недавно у Венецији награђени дебитанстки филм „Слепац који није желео да види” и „Титник” финског редитеља Тиму Никија...

Коментаришући за „Политику” промене на фестивалу које су се догодиле од 2019. године, од када су на његовом челу Ахмет Бојасоглу и Башак Емре, уметничка директорка је рекла и следеће:

‒ Анталијски фестивал који се одржава у овом прелепом граду на медитеранској јужној обали Турске постоји још од 1963. године. Он је и најстарији и најпрестижнији филмски догађај у нашој земљи и када је са нама нови градоначелник Анталије Мухитин Буђек контактирао 2019. године да преузмемо организацију и руководство фестивала, била нам је велика част. Ахмет Бојасоглу и ја већ 30 година широм земље, али и у иностранству организујемо филмске фестивале и недеље филма, али Анталијски фестивал био је за нас нови и велики изазов зато што су ранијих година због политичких турбуленција национална такмичења била забрањена, а аутори турских филмова су га 2017. и 2018. године бојкотовали. Наша прва акција по доласку била је враћање турских дугометражних играних, документарних и кратких филмова на фестивалску сцену и у такмичење. „Повратак коренима” била је готово наша мантра и у томе смо успели.

 Башак за „Политику” потврђује да ће она и Ахмет наставити са својим, сада већ 30 година старим пројектом „Фестивал на точковима” по којем су веома познати. За ову продуценткињу и организаторку увек је велико узбуђење представљало организовање филмског фестивала у турским градовима и селима у којима не постоје биоскопи или адекватне дворане. Дух таквог фестивала, како каже Башак, покушали су сада да пренесу и у Анталију, „како би били што ближи публици и гостима и заједнички створили ону тако важну и драгоцену фестивалску атмосферу у којој гледање филмова значи упознавање и урањање у људске приче из целог света”.

Још једна од новина буди пажњу. Баш као што су то радили у оквиру свог „Фестивала на точковима”, Башак и Ахмет су и на Анталијском фестивалу покренули филмску школу (названу сада „Злтана наранџа”) за студенте филма који углавном долазе из анатолијских градова. У сусрету са турским и иностраним филмским ауторима студенти имају шта да науче, а уз то им је омогућено да виде и све филмове за које су заинтересовани, а који се до 9. октобра приказују у фестивалским аренама под отвореним небом. У Анталији је време и даље сунчано и топло, а ноћи пријатне за гледање филмова под звездама...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.