Понедељак, 29.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сваки трећи затвореник робија због дроге

(Фото Д. Жарковић)

Трећина затвореника у затворима у Србији су правоснажно осуђени због кривичних дела у вези са дрогом или диловањем дроге. Најчешће је реч о имовинским кривичним делима, односно о крађама и разбојништвима која у највећем броју почине малолетници, рекла је др Ивана Стевановић, директорка Института за криминолошка и социолошка истраживања гостујући на телевизији К1.

„Званична статистика показује да број почињених кривичних дела од стране особа старости до 18 година стагнира, али забрињава то што имамо пораст употребе недозвољених супстанци у групи од 19 до 30 година. Проблем је у томе што физиолошку зрелост често не прати и емоционална, те се посеже за психоактивним супстанцама”. истиче директорка Института, преноси Танјуг.

Стевановићева је истакла да је због тога важно да се овом проблему приступи мултидисциплинарно, јер ово није само правни, већ превасходно социолошки и психолошки проблем друштва. Она је казала и да је држава пооштрила казнену политику и да се данас због једног џоинта може завршити у затвору.

„Питање је, међутим, да ли би због дроге требало да се иде у затвор или у болницу. У затворима мора постојати програм подршке зависницима и охрабрује што ће један такав програм ускоро почети да се примењује у КПЗ Сремска Митровица”, најавила је је др Стевановић и додала да је велики проблем је и то што законом није уређено питање поседовања наркотика за личну употребу, односно, не постоји јединствен став те судови сами процењују шта је то мала, а шта велика количина наркотика.

Очекивати да дрога нестане са улица је нереално, казала је за К1 Стевановићева, јер ова криминална активност доноси велике количине новца.

„ Када је реч о сарадњи земаља на Западном Балкану, у случају диловања дроге она је најбоља могућа. Због тога се проблем диловања дроге не може решавати у оквиру једне земље, већ само сарадњом међу државама, пре свега сарадњом на нивоу полиција”, рекла је директорка Института за криминолошка и социолошка истраживања.

Младе особе које злоупотребљавају психоактивне супстанце најчешће се за помоћ обраћају вршњацима, те је кључно да полиција и образовни систем посвете нарочиту пажњу едукацији деце већ од четвртог разреда основне школе.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

geras
a najverovatnije svaki drugi od ovog svakog trećeg robija zbog 100, 200 ili 500 grama marihuane .e pa gospodo, sami ste krivi, bilo da ste dilovali, kupovali ili posedovali. u ovoj zemlji se od onomad sasvim drugčije gleda na to šibicarenje i na ozbiljne igrače koji rade sa -1000 i više kg.
Др В. Зумзара
Ако се може схватити да суштински разлог затворског кажњавања младих који поседују пар грама дроге лежи у општој превенцији (васпитној функцији), шта би онда било еквивалент кажњавања дилера дроге, и то оних крупних, на пример најкрупнијих? Набијање на колац, черечење, или спаљивање на ломачи? Укратко, ако занодавац не може да направи разлику између кривичног дела поседовања неколико грама нпр. хероина, и диловања килограма или десетина кг, онда је очигледно да ту постоји намерна пристрасност.
kipreos
Razlog više da se droge dikriminalizuju, lake droge legalizuju a zavisnici od težih tretiraju kao socijalni slučajevi a ne kriminalni.
Дуле
Зоране, уопште се не мора одобравати, напротив, новац би могао послужити да се организују кампање које би омладини показале о каквом се злу ради. Један мој друг је говорио како деци у нижим разредима основне школе треба свако мало доводити наркомане у кризи па да се својим очима увере на шта то личи пре него што одлуче да пробају.
Дуле
ја би да се питам декриминализова и тешке дроге и продавао их по апотекама а новац од продаје уплаћивао у буџет државе. Овако само дајемо подстрек криминалу и наши наркомани пуне буџет лажне државе под америчким патронатом. Ко хоће да се дрогира њему све забране овог света неће бити препрека за то. Статистика нам све говори а ми се правимо блесави. Као да држава ради за криминалце.
баба
А родитељи? Има(ју) ли их? Где су они до тих 18 година? Па није у питању летњи распуст од три месеца па да их распусте, већ 216 месеци!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.