Субота, 21.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Албански судија нови члан Уставног суда БиХ

У Бањалуци сматрају да су албански лобисти заслужни што је Леди Бијанку именован за једног од троје страних судија
Леди Бијанку (Фото Твитер)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Након што је Уставни суд БиХ недавно проблематизовао право Републике Српске да регулише питање власништва над шумама на својој територији, власт и опозиција тог ентитета најавили су седницу Скупштине РС која ће дати одговор на такву судску одлуку која се у јавности у Бањалуци доживљава као опречна Уставу и Дејтонском споразуму. Одлука Уставног суда БиХ о шумама, као и она ранија о пољопривредном земљишту, којима су судије својом одлуком затражиле договор у парламенту БиХ о расподели државне имовине, тумачи се као политикантство, уместо тумачења права. Суд је, како наводе у РС, требало да се задржи на поређењу Закона о шумама РС с Уставом БиХ, у којем се наводи да је територија подељена између два ентитета, којима припадају све ингеренције, изузев неколико изричито набројаних као ингеренције БиХ.

Гневни због „узурпације права и ингеренција”, у РС су најавили „радикалне одлуке”, рекавши да се размишља чак и о томе да се Српска повуче из споразума о формирању заједничких тела, као што су војска, индиректни порези, правосуђе... У очекивању седнице републичког парламента, члан Председништва БиХ из РС Милорад Додик рекао је да ће у Скупштини Републике Српске бити поништене све одлуке које донесе Уставни суд, а не односе се на уставно право, као што је одлука о шумама.

„Ми ћемо, без обзира на то што су они насиљем уписали да су одлуке обавезујуће, све поништити на Народној скупштини и рећи да не важи, то јест одлуке попут оне о шумама. За пресуде које се тичу уставног права – у реду”, каже Додик.

Расподела државне имовине обавеза је коју је донео некадашњи високи представник Педи Ешдаун, наметнувши три закона – за РС, ФБиХ и БиХ – којим је забрањено право располагања том имовином све док се о расподели не постигне договор два ентитета и заједничког нивоа. Веровало се да се забрана располагања односи на неке објекте које је користила социјалистичка РБиХ, као и ЈНА, али је суд то проширио и на пољопривредно земљиште и шуме.

Што се тиче Уставног суда БиХ, у Српској верују да се прегласавањем српских и хрватских судија доносе одлуке политичке природе у корист једног народа и да је тај суд преузео улогу међународног протектора, тако што уместо тумачења Устава, покушава да намеће решења. Пре неки дан је у тај суд, као један од троје страних судија, именован албански судија Леди Бијанку, што није прошло без коментара у Бањалуци. Додик се пита зашто је морао бити именован судија из земље са којом Срби имају конфликт већ стотину година, уз енормно неповерење и код једних и код других. Додик каже да располаже информацијама да је именовање Бијанкуа у Европском суду за људска права излобирао Бошњак, близак пријатељ албанског судије, због чега РС сумња у његову објективност.

Додик страхује да ће за 10 година Уставни суд „све проблематизовати, као што је до сада проблематизовао”. Званичници из Сарајева су најаве из РС о враћању на изворни Дејтон раније описали као „опасан пут у погрешном смеру”, који „патриоте БиХ неће дозволити”, наводећи како би кораци Бањалуке могли бити „позив на рат”.

Делегат у Већу народа РС Огњен Тадић рекао је како су уставописци знали да је у интересу природних права људи да ентитети имају имовину и управљају њоме, јер је она само тако ефикасно искористива. У случају да та права има БиХ, Тадић наводи да би сталним сукобима унутар система било угрожено природно право људи да уживају ресурсе на којима и поред којих живе.

„Да су писци дејтонског Устава хтели да БиХ има својину коју сада Уставни суд жели да јој додели, они би то ставили у Устав”, каже Тадић.

Он је за магазин „Фактор” оценио да је Уставни суд претећа „Ахилова пета” Дејтонског споразума, а то значи „угрожавање мира као основне вредности и политичке стабилности гарантоване овим споразумом”.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boris
Da nije tragicno bilo bi smijesno. Po dva Srbina, Hrvata i Muslimana plus tri "stranca" i eto ti preglasavanja svaki put. Montipajtonovski djeluje, ali je istinito da je zakon o konstitutivnosti naroda donese, pazite, preglasavanjem. Pa to ni Broju Jedan ne bi palo na pamet. Pozdrav iz Banjaluke.
Патриота
Само слога србина спасава!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.