Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Резервишите термин за карантин на Новом Зеланду

Након пута од Беча до Токија и Окланда, ево ме коначно у модерном затвору званом карантин. Хотел је са пет звездица, имам све - осим слободе. Постаје баш напорно, зовем да закажем шетњу једном дневно, зову они телефоном нон-стоп, због постељине, флашица са водом, ПЦР теста…
(ЕПА ЕФЕ - Б.Д.М.)

Могућност да радим на пројекту директно код клијента – на Новом Зеланду, била ми је, морам да признам, у почетку врло изазовна. Тамо имам пријатеља који је давне 1997. године отишао трбухом за крухом. Његова писма читао сам отворених уста, почетком 20. века, јер су била пуна напретка и свежине, који су тада и те како недостајали нашим просторима (ОК, злобници би рекли да се ништа ни сад није променило).

Сећам се да је писао да чак ни ципеле не мора да чисти, јер се о њима брине стално влажна клима Океаније.

Моја авантура звана Нови Зеланд почела је крајем прошле године, када сам требао да идем због једног пројекта, још док је трајало лето на јужној хемисфери. Нажалост, стицајем низа околности, пут је одгођен за јуни.

Следеће одгађање се десило јер сам прележао корону у Београду, након две вакцине. И то се догађа.

(ЕПА ЕФЕ -Р.Г.)

Коначан термин је пао половином јула, уз невиђену фрку око резервације тзв. Надгледане изолације у карантину. Наиме, тај изум новозеландске владе подразумева да прво резервишете термин за изолацију, на сајту НЗ владе, па да тек онда тражите авио карте.

Штос је у томе што се термини у изолацији појављују и нестају потпуно рандом – јер се базирају на предикцијама колико места остаје слободно за резервације.

То значи да треба да проведете пар дана испред екрана са календаром, где имате дане који су доступни, и један од њих мора да упадне у вашу планирану седмицу.

Док се то не деси – ви стискате Ф5, док сте у прозору браузера. И губите вид.

Тако сам завршио на лету за Јапан, са пуним авионом спортиста који путују за олимпијаду. Наиме, тог дана на Нови Зеланд пристизао је једино лет из Јапана. Сви остали термини за изолацију су били пуни – узми или остави.

Узео сам.

До мене је седела нека Грчка спортисткиња, мршаве грађе. Ја до прозора, она између мене и неког Аустријанца (од 40+ година), спортиста исто. Негде на почетку лета, попила је неку таблету. Када сам требао да је померим да изађем до ве-це-а, помислио сам је умрла. Дрмао сам је једном руком за раме, ништа. Онда ми је Аустријанац показао да је дрмам са две руке.

Нисам смео – сетио сам се насиља над женама. Остао сам у оној немогућој пози, када устанете и кренете, на пола савијени, али сапутник треба да помери ноге. Ваљда је то упалило.

(ЕПА ЕФЕ -Џ.К.)

Након 11 сати био сам на аеродрому Нарита у Токију. Тамо сам имао вантелесно искуство – Јапанка полицајка држи таблет са мојим именом! Каква част!

Тако третирају све који немају тзв. ОЧУ (OCHA), која је потребна свима који остају у Јапану.

Кратак сусрет са Јапанцима оставља незабораван утисак о љубазности и култури тих људи. Кад плаћате на пос терминалу, постоји мали трик са уносом пина - бројеви су на екрану, у два реда по 5, па то мало збуни, јер их сваки пут софтвер разбаца случајним редоследом.

А ја се навадио у неки мали фри шоп, па се враћао неколико пута.

И сад - као знамо се, осмеси и све. Плаћам већ трећи, четврти пут, више не знам ни сам, опуштен, опала ми концентрација. `Оћу после и да се вратим.

И цап - промашим пин!

Људи, такав је мук настао у радњи, да ми се учинило да су и остали купци дошли на моју касу да виде шта се дешава! 

Након другог, успешног покушаја, само што се нисмо изљубили, љубазна Јапанка и ја.

Након путање Беч-Токио-Окланд, ево ме коначно у модерном затвору званом карантин (managed isolation) у Окланду.

Хотел је са пет звездица, имам мање-више све - осим слободе.

Е, зато је толико уметника писало о слободи!

Ово бескрајно време у карантину, постаје баш напорно. Зовем да закажем шетњу једном дневно, зову они телефоном нон-стоп за меније, постељину, флашице са водом, ПЦР тест ...

(ЕПА ЕФЕ -Д.Д.)

На страну то што их пола не разумем.

Путања којом се крећу заробљеници је стриктно обележена и надгледана од стране војске.

Собу 1109 наводим по 100 пута дневно разним униформисаним лицима, не могу да их запамтим, колико их има.

Неки дан, пре шетње, једном војнику који пита за број собе кажем „Елевен тен минус 1 (1110 -1)", као да се мало нашалим.

За дивно чудо - човек укапира од прве и насмеје се.

Поглед из карантина на улицу (Фото Р.О.)

Неки дан опет ПЦР тест, пролазим десетине војника, жена, скафандера, чуда, собу понављам опет, као робот, од пункта до пункта, од жуте тачке до жуте тачке - 1109, 1109, 1109 ...

Један тип ме не пита ништа - само испали као из топа: - Елевен тен минус 1!

Ја од страха и збуњености, нажалост, не укапирам и кажем оно чувено:

- Sorry?

Онда сконтам у следећој милисекунди да сам се зезнуо!

Па то је бре онај исти коме сам продао тај штос!

Што сам брже могао, испалим, трудећи се да гласу додам нежност и топлину, још избацим врат напред, исколачим очи, као да га боље видим:

- Is that you!??

Лик се широко осмехну кроз маску:

- Yeah, that's me!

Подигнемо један другом палчеве и слатко се насмејемо.

 

Радован Остојић, Окланд

 

 

Пишите нам 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили.
Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика  

 

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Čorbagov
Novi Zeland je jedna prelepa i uredjena, ali vrlo skupa, depresivna i izolovana zemlja. Nekad je tamo 90-tih moglo da se ode i iole pristojno živi za naše poimanje, ali sad je katastrofa. Slično je i u Australiji. Ljudi tamo rade i po dva ili tri posla da bi preživeli. Cene nekretnina astronomske, cene hrane visoke, stanarina skupa. Postavlja se pitanje - zbog čega?
Ljilja K.
Molim administratora da objavi komentar. Iako je priča o novcu važna, ja bih postavila nekoliko drugih pitanja. Ako neko ima potvrdu da je vakcinisan, zašto ide u karantin i zašto ga testiraju? Zašto neko ko ima potvrdu da je preležao koronu prolazi isto? Zar nije rečeno da kovid pasoši omogućavaju slobodno kretanje? Gledala sam čoveka stranca koji živi u Srbiji koji kaže da bez ikakvih papira prelazi granice u Evropi, SD i Kanadi, Aziji. Kao putnik, valjda do mesec dana boravka.
Nebojša Joveljić
Obavezni karantin za putnike na Novom Zelandu traje 14 dana. Čitaoce ovog članka vjerovatno interesuje i koliko košta MIQ (Managed Isolation and Quarantine). Za jednu osobu koja je ili gradjani NZ ili ima vizu za stalni boravak cijena karantina je $3100 (€1860), za dvije osobe iz te kategorije koje dijelu sobu cijena je $4050 (€2430). Za pridošle putnike sa privremenom ulaznom vizom cijene su znatno više: jedna osoba plaća $5520 (€3310), dvije osobe plaćaju $8510 (€5100).
DjoleP
Radovane, nećete se bolje osećati ni posle karantina u tudjoj zemlji. Zato pravac Srbija (osim ako ne volite dolare, nemate gde ili zaglavite u nekoj avanturi). Sve je u glavi... A da, tekst je dobar, lako čitljiv, nastavite!
Ненад
Ђоле, Можда треба дати шансу и другим местима да постну домовина. Познајем много земљака који живе за такве предрасуде и никада неће изаћи из зачараног круга самосажаљења. Моје лично искиство је другачије.
Ljilja K.
Slatko se ismejah. Pogled je prelep, nema šta da se čovek žali. Plaćen hotel na, ne piše koliko, 10-15 dana. Verovatno može da se kreće u okviru hotela. To mu dođe kao kad ste na odmoru. I imate komunikaciju sa ljudima. Upoznajete kulturu za džabe. Ispade da korona ima i svoje dobre strane. Ovo razboljevanje sa sve vakcinama da ne komentarišem, da ne ispadnem antivakser. Šta je korona spram Života! Sitnica. Obična.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.