Субота, 27.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Скуп гас угрожава производњу минералних ђубрива

Док трошкови пољопривредника расту, највећи светски произвођачи ђубрива најављују смањење производње
(Фото лична архива)

Све скупље минерално ђубриво могло би да буде разлог новог ланчаног поскупљења хране у Србији али и на глобалном нивоу. На светском тржишту цене минералних ђубрива још од јуна вртоглаво расту. Главни узрок је озбиљна криза у производњи гаса и других енергената због чега велики произвођачи масовно смањују производњу.

Немачки специјализовани портал „Агрархојте”, пише да су цене појединих производа већ премашиле оне из 2007. и 2008. године а пољопривредницима су нагло порасли и трошкови репроматеријала.

Портал „Агроклуб” преноси да је хемијски див БАСФ недавно објавио како је знатно смањио своје капацитете за производњу ђубрива због високих цена природног гаса.

„Пратићемо развој цена енергената и у складу с тим прилагођавати производњу амонијака”, саопштили су из ове компаније наводећи да га у погонима у Белгији и Немачкој већ мање производе. Исту стратегију најављују и други велики произвођачи.

Србија увози велике количине минералних ђубрива, а произвођачи су дешавања на светском тржишту већ осетили на почетку пролећне сетве јер су им трошкови у производњи знатно увећани. Према статистичким подацима у другом кварталу 2021., у односу на исти период прошле године, минерална ђубрива била су скупља за 14,3 процента, а храна за животиње 31,3 одсто.

Вештачко ђубриво неопходно је у производњи и уз контролисану примену доводи до убрзања раста и развоја биљака уз остваривање високог, квалитетног и економски оправданог приноса.

Др Александар Лепосавић, са Института за воћарство у Чачку каже да је ово што се тренутно догађа велики проблем за пољопривреднике, не само за произвођаче воћа, који трпе последице, већ и за све друге учеснике у биљној производњи.

Наводи да је цена основног ђубрива, које се користи у производњи, за кратак период порасла са 45 динара на 70. Онда је јасно колики су то додатни трошкови за произвођаче у ратарству, напомиње Лепосавић и објашњава да је за хектар обрадиве површине потребно употребити 600 до 800 килограма само основног ђубрива. Према ономе што чујемо на терену произвођачи сада калкулишу јер им улагања расту, а неки размишљају и о смањењу производње. Пољопривредници су у јеку припрема за јесењу сетву тако да овакве информације са тржишта у овом тренутку њих највише погађају.

„У сваком случају имамо скок цена у производњи и сигурно ће у будућем периоду бити јако изражена”, додаје Лепосавић.

Вештачка ђубрива се најчешће употребљавају код узгоја кукуруза, јечма, соје и сунцокрета, али и код узгоја воћа, поврћа и цвећа. Правилном употребом ђубрива принос пољопривредних култура може бити увећан и до 50 процената.

Комисија за заштиту конкуренције, у децембру прошле године, објавила је трогодишњу анализу (од 2017. до 2019) о тржишту вештачких ђубрива у Србији, имајући у виду раст произвођачких цена у прва три квартала 2019. као и, у том тренутку, стечај једног од највећих произвођача вештачких ђубрива у Србији – „Азотаре” из Панчева, и некада највећег произвођача урее.

Комисија је објавила како је у том периоду код нас пословао само један произвођач минералних ђубрива – „Еликсир група” са погонима у Шапцу и Прахову. Наглашава се и да је 2019. дошло до осетног раста увоза, тако да је на крају те године он био за пет процената већи од оствареног у 2017. Минерална ђубрива претежно су се увозила из Русије (око 60 одсто) али и из ЕУ, углавном из Хрватске, Аустрије, Мађарске и Румуније.

Према наводима комисије, увоз вештачких ђубрива био је слободан, без оптерећења царинским дажбинама, док је на тржишту пословао велики број увозничких компанија. Према подацима Управе царина, у прве две анализиране године водећи увозник ђубрива у Србији била је „Еликсир група” али ју је 2019. на тој позицији сменила новосадска компанија „Промист”.

У мају ове године, на јавном надметању, управо „Промист” је купио панчевачку „Азотару” у стечају за 650 милиона динара. Нови власник најавио је како планира да, после три године застоја, покрене бар део производње вештачког ђубрива.

 

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Gas gas
Koje to djubrivo mi proizvodimo,kad i to uvozimo
Боро
Лепо је један читалац Политике пре месец дана рекао да је ЛИТИЈУМ гориво будућности, и имаће га само мали број држава на свету, јер ће се дотада повадити из читавог света, под изговором прављења батерија!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.