Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Одложена посета Патријарха и прослава 100 година СПЦ у Америци

Патријарх Порфирије (Фото М. Спасојевић)

Обележавање великог јубилеја 100 година оснивања Епархије америчко кадандске, прве епархије Српске православне цркве на америчком континенту, заказане за 16. октобар, коме су у Чикагу требало да присуствују и патријарх Порфирије и чланови Синода, одложено је.

„Патриарх српски Порфирије као и почасни чланови Синода СПЦ одложили су посету СПЦ у Северној и Јужној Америци због заоштравања ситуације са ковидом у Србији, као и на америчком континенту и савета београдских лекара”, навели су у Епархији новограчаничко-средњезападноамеричкој и нагласили да о томе са жаљењем обавештавају све своје чланове.

Планирано обележавање 100 година Српске православне епархије у САД и Канади биће одложено за неко будуће време, када ће његова светост моћи да води свечаности, навели су у Епархији са седиштем у Чикагу.

Патријарх је, према ранијим најавама требало да допутује у Чикаго 12. октобра у заветну посету која, како је речено Танугу у Епархији, изражава јединство СПЦ у матици и расејању.

Америчко-канадска епархија основана је у септембру 1921. године, а за првог администратора епархије која је обухватала све српске парохије и општине у САД и Канади, постављен је Епископ Николај Велимировић.

Према речима амбасадора Србије у Вашингтону Марка Ðурића оснивање прве епархије СПЦ на америчком континенту - Епархије америчко-канадске, са седиштем у Чикагу и постављање Владике Николаја, српског светитеља и неумрлог интелектуалног дива СПЦ за првог администратора, представља камен међаш развоја аутохтоне српске заједнице у САД.

Тај чин, како је раније навео амбасадор Ðурић за Танјуг, представљао је суштински искорак у институционалном организовању не само наше цркве већ и читавог српског верног народа на подручју енормних размера и разноликости какве су САД.

„Јачање институционалне организације и изградња српских храмова која траје и дан данас, у којима се служба врши и на српском, уз помињање српског патријарха и светитеља, прославу српских православних празника и неговање наше културе и обичаја, били су и јесу кључна претпоставка очувана идентитета америчких Срба”, навео је амбасадор.

Данас, век касније СПЦ у САД у 35 савезних држава и своје три епархије има 125 цркава и 14 манастира и скитова. У седам канадских савезних држава има 25 цркава и један манастир, прецизирано је Танјугу у Епархији у Чикагу.

Прве српске православне црквено-школске општине у САД образовали су Срби који су се ту доселили током 19 века, а које су у почетку признавале јурисдикцију руских архијереја.

Након више покушаја уједињења, епископ жички Николај је у јануару 1921. уз благослов Синода и подршку Краљевске Владе стигао у САД са задатком да окупи и повеже српске општине и унапреди организацију Српске цркве у Америци.

У Извештају, поднетом Сабору, навео је бројне проблеме црквених општина - од праксе да парохије опслужују свештеници Руси који не знају српски, до недостатка српских манастира и богословије.

Нешто више од годину дана, од оснивања Епарије, у Америку је стигао архимандрит Мардарије који је исте 1923. године основао први Српски манастир са сиротиштем за српску сирочад и Домом за изнемогле и престареле, код Чикага.

Од краја те године за администрирање епархијом именован је патријарх Димитрије, коме је заступник био архимандрит Мардарије који је 1925. године изабран за првог епископа америчко-канадског а хиротонисан у Саборној цркви у Београду четири месеца касније.

Устав Америчко-канадске епархије донет је на Првом црквено - народном сабору 1927. године у недовршеном храму манастира Светога Саве у Либертвилу, а том приликом су изабрана епархијска тела.

Заслуге за грађење манастира у Либертвилу припадају епископу Мардарију, који је улажући лична средства и прикупљене прилоге, а међу највећим донаторима био је Михајло Пупин, успео да изгради храм.

Епархијом америчко-канадском управљали су епископи Дамаскин од 1938. до 1939. и Дионисије до 1963. године када су од те епархије настале три нове: Источноамеричка и канадска, Средњозападноамеричка и Западноамерицка.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sava Drugi
Šta je bilo sa crkvom u New Yourk-u? Da li je zgrada prodata ili ne?
момчило
Српској Православној Цркви су неолиберали објавили рат. Знамо шта се десило на Цетињу. Мозак напада на Цетињу је негде на западу. Приметне су и нагле промене у начину размишљања, код одређених црквених и државних функционера након посете САД. нпр. Владика Григорије и министар Стефановић. У овој ситуацији, Патријарх би требао да буде на простору који покрива српска полиција. Патријарх неби требао напуштати Србију. Ако синод и држава нису свесни озбиљности ситуације, Срби ће имати проблем.
Rale Cerak
U Americi je situacija sa kovidom mnogo bolja nego pre mesec dana. Rizici ovde su relativno mali, manji nego li u avgustu. E sada, Srbija je druga prica.
Milos miokovic
...... sto bi reko nas politicar, cekajte,.... pa jel bas Vucela zavredeo orden Svetog Save i jel to lik koga Patrijarh nagradjuje, neznam.....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.