Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Биће утрошен цео буџет Министарства грађевинарства

Јавне инвестиције учествују у БДП-а са 7,2 одсто, а реализовано је тек 4,6 процената
Реализовано 65 одсто средстава из укупног буџета (Фото А. Васиљевић)

План учешћа јавних инвестиција у БДП-у је 7,2 одсто, а реализовано је тек 4,6 процената. Овај податак који је недавно објавила Фондација за развој економске науке потврђује оно што је председник Србије Александар Вучић неколико пута ове године поновио – да се троши недовољно новца за инфраструктуру и остале јавне инвестиције.

Последњи пут је почетком јула критиковао министре да су потрошили свега 28 одсто буџета на капиталне инвестиције. То према његовим речима показује да министри и директори јавних предузећа нису утрошили новац, јер нису имали припремљене пројекте и тражили су више пара него што су могли да потроше.

Међутим, у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, које највише новца има на располагању за градњу путева и пруга кажу да су реализовали 65 одсто укупног буџета, што је процентуално више него у 2020. години, када је 13. новембра реализација била 61 одсто.

– Важно је указати да план одлива новца овог министарства по основу финансирања пројеката није „линеаран” као код већине других министарстава, с обзиром на то да буџетирана средства нису намењена редовној месечној исплати зарада запослених у јавном сектору, већ исплати извођачима за обављене радове, који су у знатној мери условљени сезоном и планираном динамиком радова – наводе из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Ово наглашавају, из разлога што да би се извршило плаћање, поред завршених радова, потребно је да надзор потврди привремене или коначне ситуације, као и да се припреми документација потребна за плаћање, а коју достављају добављачи у сарадњи са својим матичним кућама и иностраним банкама.

– Зато су кашњења са плаћањима пословично нешто већа код финансирања из кредита у односу на она која се плаћају из буџета. С тим у вези, напомињемо да се на готово свим најзначајнијим пројектима радови изводе према одобреној планској и техничкој документацији. По тренутној динамици све указује да ће опредељени новац за финансирање пројеката у надлежности овог министарства бити у потпуности искоришћена у овој години, односно да ће сви планирани радови бити извршени – обећавају из министарства.

Садашњим буџетом је за капиталне пројекте издвојено 330 милијарди динара, што је за 36 одсто више него прошле године. Највише пројеката односи се на саобраћајну инфраструктуру. Капитални расходи Министарства грађевинарства одакле се финансира највећи део радова изградње путне, железничке и друге транспортне инфраструктуре, бележе снажан раст, за око 80 одсто у односу на 2020 (са 71 на 128 милијарди динара). Та издвајања подржана су троструко вишим расходима за експропријацију земљишта (17,5 милијарди наспрам око шест милијарди динара у 2020).

Експропријација представља уско грло јавних инвестиција јер се претходних година из буџета обично повлачила тек половина новца предвиђеног за ову намену.

Приоритет је и изградња железничке инфраструктуре, а ту су и пројекти у области заштите животне средине, пре свега изградњи фабрика за пречишћавање отпадних вода и Министарству заштите животне средине је опредељено 8,3 милијарде динара.

Највише новца за градњу пруга

Највише новца се издваја за изградњу пруге Београд–Будимпешта, а ту су и наставак изградње Моравског коридора, ауто-пута Прељина–Пожега, брзе саобраћајнице Иверак–Лајковац, ауто-пута Рума–Шабац–Лозница, ауто-пута Сремска Рача–Кумин. Ове године је започета изградња Фрушкогорског коридора, ових дана би требало да почну радови на деоници пута Ниш–Мердаре.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.