Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: КО ЋЕ ПОБЕДИТИ У РАТУ АДВОКАТА И БАНАКА

Правни став није закон, али утиче на одлуке судова

Највиши суд је допунио свој став из 2018. године само једном реченицом која је протумачена тако да ће од сада сви спорови грађана против банака бити изгубљени
Врховни касациони суд у Београду (Фото А. Васиљевић)

Правни став није закон, али утиче на примену закона и коначне одлуке судова. Врховни касациони суд правним ставовима даје нижестепеним судовима – рецепт за тумачење закона.

У случају тужби против банака највиши суд је 22. маја 2018. године донео „Правни став о дозвољености уговарања трошкова кредита”, који је од банака захтевао „јасне и недвосмислене податке”.

„Банка има право на наплату трошкова и накнада банкарских услуга, па одредба уговора о кредиту којом се корисник кредита обавезује да банци плати трошкове кредита није ништава под условом да је понуда банке садржала јасне и недвосмислене податке о трошковима кредита. Трошкови обраде кредита и пуштање кредита у течај, као и други трошкови које банка обрачунава кориснику приликом одобравања кредита или који су познати на дан обрачуна и које банка обрачунава кориснику у току реализације уговора о кредиту, могу бити исказани у процентуалном износу и наплаћују се само кроз обрачун ефективне каматне стопе.”

Шта се сада променило у односу на овај правни став, који је од 2018. године уједначио судску праксу и пружио извесност добијања спорова против банака? Додата је једна реченица која гласи: „Банка није дужна да посебно доказује структуру и висину трошкова који су обухваћени збирним износом трошкова кредита, наведеним у понуди коју је корисник кредита прихватио закључењем уговора о кредиту.”

Тако је правни став добио потпуно другачију физиономију, па је у изгледу обрнута ситуација – да ће сада спорове добијати банке, а губити грађани који су их тужили. Може да буде, али не мора да значи.

Банке нису дужне да доказују структуру и висину трошкова, али одредба уговора о трошковима није ништава само ако је понуда банке садржала јасне и недвосмислене податке о трошковима кредита.

Ако бисмо ангажовали тумаче, вероватно би сваки од њих имао другачије мишљење о допуни у односу на основни став, тако да овај „рецепт” за примену закона није баш најпрецизнији и вероватно је подложан импровизацији.

Ипак, доводе се у питање сви спорови по будућим тужбама и исходи свих парница које су већ у току. Притом су грађани поднели тужбе не само за кредите које су недавно узели него и за оне од пре 15 и 20 година, чак и ако су их исплатили, под условом да су сачували документацију.

Не треба заборавити ни чињеницу да је модификацији правног става највишег суда претходио специфичан историјат. Почетком овог лета објављен је нацрт измена и допуна Закона о парничном поступку (ЗПП) које су предвиђале промену праксе у масовним споровима. После протеста адвоката, непризнавања споразума челних људи адвокатуре с Министарством правде и оставки у Адвокатској комори Београда, уследио је и покушај да Народна скупштина даје аутентична тумачења Закона о облигационим односима. Сада адвокати кажу да „оно што није прошло у Народној скупштини, прошло је у ВКС на други начин”.

Говори се о банкарском лобију који не одустаје лако. Говори се о новцу који стране банке извозе из наше земље. Говори се о томе да су трошкови обраде кредита само замаскирана додатна камата, што је супротно пре свега Закону о облигационим односима.

Трошак обраде или „уградња” у кредит

Када се трошак обраде уговори у одређеном проценту – банка поред камате узима и провизију, као да се „уграђује” у кредит. Поставља се питање да ли је то морално, када већ постоји камата као цена за услугу позајмљивања новца.

Зашто би трошак обраде кредита од 100.000 динара био 1.000 динара, а трошак обраде кредита од милион динара – 10.000 динара, ако је у питању исти уговор, само с различитим детаљима о износу, висини месечних рата, року и плану отплате. Најзад, зар банкарски службеници који раде на кредитима не примају плату од банке? Добар део њиховог посла обавља компјутер, односно програм са свим рачунским операцијама за обраду кредита, али зар није и то већ урачунато у услугу банке која се наплаћује кроз камату?

Шта су заправо трошкови обраде кредита? Да ли се наплаћују листови белог папира, тонер и струја за рад штампача? И да ли то кошта десет пута више ако се штампају папири за кредит од милион динара у односу на кредит од сто хиљада динара?

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

alisa
tuga je kad sud stiti banke a ne gradjene.
geras
i pravni stav je zakon - ako ga javno iznese najbolji student pravnog u novijoj istoriji.
nikola andric
Zakoni su ''uopsteno'' formulisani pa im sudska praksa odredjuje smisao.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.