Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: КО ЋЕ ПОБЕДИТИ У РАТУ АДВОКАТА И БАНАКА

Надзор над банкама треба поверити независном телу

Банке не поступају у складу са законом ако трошкове обраде кредита или друге накнаде наплаћују, а да их нису урачунале у ефективну годишњу каматну стопу
(Фото А. Васиљевић)

Најновији маневар ВКС с допуном свог става из 2018. године адвокати и корисници кредита оцењују као превртање ћурака наопако. Чини се да су и банке разумеле да је ВКС суштински променио свој став јер су већ изашле у јавност с обећањем да од корисника кредита неће тражити наплату судских трошкова кад изгубе спорове. Шта је заиста по среди, сазнаће се тек када ВКС објави и образложење свог правног става и након што нижестепени судови донесу прве пресуде у светлу новодопуњеног става. Проф. др Дијана Марковић Бајаловић каже за наш лист да би се у међувремену требало подсетити да судови суде на основу закона. Ако закон има празнине, или је нејасан, одговорност за то првенствено сноси законодавац, а суд може допринети попуњавању правних празнина и тумачењу нејасних норма имајући увек у виду циљ закона.

– Односи између банака и физичких лица, корисника финансијских услуга, уређени су код нас Законом о заштити корисника финансијских услуга из 2011. У члану 17 закона предвиђа се обавеза обавештавања корисника у предуговорној фази и таксативно се наводе подаци које је банка дужна да предочи кориснику пре закључења уговора. Законом се прави разлика између номиналне каматне стопе и ефективне каматне стопе. Ови појмови су добро познати сваком ко је последњих година узимао кредит од банке – каже наша саговорница. Права цена кредита је ефективна каматна стопа јер она у себи садржи све додатне трошкове које банка преваљује на корисника. Проф. др Марковић Бајаловић каже да према Директиви ЕУ, коју смо преузели, ефективна каматна стопа укључује све трошкове које банка наплаћује кориснику након закључења уговора о кредиту.

– Суштина обавезе банке је да јасно презентује кориснику укупну цену кредита коју ће морати да плати. На тај начин неутралише се пракса банака да манипулишу висином камате тако што приказују нижу номиналну каматну стопу као цену кредита, а затим од корисника наплаћују трошкове по разним основама, којих он махом није свестан нити их узима у обзир приликом доношења одлуке да подигне кредит – каже она. Јасно је да банке не поступају у складу са законом ако трошкове обраде кредита, или неке друге накнаде, обрачунавају и наплаћују, а да их нису урачунале у ефективну годишњу каматну стопу. Проблем је настао када су банке трошак обраде кредита исказивале као посебан трошак и у процентуалном износу.

– Има банака које су додатно „чиниле” клијентима тако што су износ трошкова обраде приписивале главници, како клијент не би морао да их плаћа приликом закључења уговора, па је онда и на тај износ обрачунавана камата. Посебно је питање да ли је фер поступање банака када оне наплаћују фиктивне трошкове обраде кредита, за које нико не зна у чему се састоје, у процентуалном износу, па испада да банка има више посла „обрађујући” кредит што је већи износ кредита који одобрава – каже проф. др Марковић Бајаловић. Иоле разумном човеку, додаје, јасно је да то не може бити тако јер је кредитна документација која се обрађује мање-више иста, а цифре ионако рачуна компјутер.

Саговорница „Политике” каже да у вези с тим треба поменути недвосмислен став немачког Савезног суда да је камата цена коју корисник плаћа за кредит. Накнада за обраду кредита је с друге стране цена за услугу коју корисник плаћа у предуговорној фази и по ставу суда, она није оправдана јер њоме банка покрива трошкове радњи које предузима у свом интересу као, на пример, трошкове провере ликвидности дужника. У складу с тим, суд је овлашћен да контролише садржину клаузуле о накнади трошкова кредита, другим речима, да цени оправданост посебне наплате трошкова.

– Трошкови обраде кредита могу бити укалкулисани у ефективну каматну стопу и у том случају улазе у цену кредита. Уколико су посебно исказани, банка би била дужна да правда износ тих трошкова јер они нису урачунати у цену кредита – закључује она. Она сматра да однос банака и њихових клијената представља системски проблем и не треба очекивати од судова да га они реше, нити треба нападати адвокате што раде свој посао.

– Заштита корисника финансијских услуга и контрола рада банака нису код нас адекватно решени. Народна банка Србије има двојаку улогу – она је учесник на тржишту новца и хартија од вредности заједно с банкама и, притом, контролише рад тих истих банака. Потребно је да се функција надзора над банкама издвоји и повери независном регулаторном телу, како је то учињено у многим другим земљама – истиче она. У Србији је то учињено у другим регулисаним секторима. Само је у финансијском сектору задржан превазиђен приступ да се регулатор истовремено појављује као конкурент на секторском тржишту. Када је реч о заштити потрошача генерално, па и корисника финансијских услуга, евидентно је да у Србији она постоји само декларативно. Монополски однос даваоца појединих услуга тишти многе грађане и крајње је време да држава предузме одлучније кораке да реши тај проблем, сматра наша саговорница.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боривоје Банковић
Као што независно тело регулише електронске медије? Хвала, ја не бих.
alisa
Efektivna kamatna stopa ukljucuje sve troskove banke u vezi sa kreditom a ne samo one koji nastanu nakon zakljucenja ugovora o kreditu !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.