Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Обележена 35. годишњица рада Аеродрома Ниш

(Фото Бета/Саша Ђорђевић)

НИШ – Свечаном академијом и уручењем признања у Нишу данас је обележена 35. годишњица рада нишког аеродрома. Ваздушна лука, која од 2003. године носи име „Константин Велики” саграђена је на иницијативу града Ниша и привредника југа и југоистока Србије током 1985. и 1986. године, поред нишког војног аеродрома, и од тада је непрекидно у функцији. Последњих година Аеродром „Константин Велики” послује у склопу ЈП „Аеродроми Србије”. У присуству великог броја гостију, на свечаности су плакете поводом јубилеја данас уручене представницима Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуру Владе Србије, граду Нишу, Ратном ваздухопловству и противваздушној одбрани Војске Србије, Директорату за цивилни саобраћај, Аеродромској контроли летења Србије и Црне Горе, Аеродрому „Никола Тесла” у Београду, авио компанијама „Виз ер”, „Рајан ер” и „Ер Србија” и Радиславу Саковићу, најстаријем раднику нишке ваздушне луке који је на нишком аеродрому од првих дана рада и оснивања.

Историја ваздушног саобраћаја из Ниша, речено је на свечаноости, веома је богата. Први лет са Аеродрому Ниш код Трупалских шума обављен је 1. маја 1935. године када је први српски национални авио-превозник „Аеропут” летео на линији Београд – Ниш – Скопље – Битољ – Солун. Ова линија је функционисала до 1939. године због избијања Другог светског рата. У 1952. години саграђена је бетонска полетно-слетна стаза, а цивилни авио сабраћај почео је 1971. и трајао до 1977. године, када је прекинут. ЈАТ и Пан-Адрија организовали су у том периоду авио саобраћај од Ниша до Дубровника, Тивта и Сплита.

Уз величанствен аеро-митинг нишка ваздушна лука, грађена пуне две године отворена је 12. октобра 1986. године, а истога дана авионом типа ДЦ-9 реализован је први комерцијални лет ЈАТ-а на линији Београд-Ниш-Београд. Од наредне 1987. године и Инекс-адриа укључује своје авионе у саобраћај и организује летове од Ниша до Љубљане, Сплита, Загреба, Лондона и Цириха. У периоду од 1986. до 2000. године, ЈАТ је одржавао десетак авио линија од Ниша: до Београда, Тивта, Цириха, Љубљане, Лондона, Загреба, Дубровника, али и до Диселдорфа, Хамбурга и Штутгарта преко Београда и Загреба. Највећи југословенски чартер авио-превозник Авиогенекс са Аеродрома Ниш летео је у то време до Тивта, Дубровника и Цириха.

Током 78 дана НАТО агресије на СР Југославију, аеродром у Нишу знатно је оштећен јер је само полетно-слетна писта погођена 57 пута, а страдале су и остале маневарске површине и путнички терминал. Са владом Норвешке град Ниш је обновио срушено и нишка ваздушна лука поново је у функцији од 2003. године, када добија име Аеродром Констанин Велики.

Данас су југ и југоисток Србије захваљујући Аеродрому „Константин Велики” у Нишу, који је и стална алтернатива аеродромима у Београду, Софији и Скопљу,  ваздушним саобраћајем и редовним линијама, повезани са више од 20 градова у Европи.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.