Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ЏУЛИЈАН РАХЛИН, виолиниста

Класична музика је пуна мистерије, као трилер

Инструмент је мој глас, музика моја религија, пасија, хоби, посао и мој живот
Џулијан Рахлин гостује са супругом Саром Мекелреви, виолинисткињом (Фото: ЦЕБЕФ)

Волим да наступам пред људима у Србији, имам дивнa сећања на Београд, где сам и раније гостовао, на људе и атмосферу. Веома сам узбуђен што долазим и свирам сада први пут са својом супругом Саром, такође виолинистикињом и виолисткињом и желим овом приликом да јој покажем вашу престоницу, каже славни Џулијан Рахлин, виолиниста, виолиста и диригент који ће одржати концерт са Саром Мекелреви, вечерас у 20 часова, у Коларчевој задужбини у Београду, у организацији ЦЕБЕФ-а. На програму ће бити композиције Моцарта, Бартока, Вијењавског, Пендерецког и Прокофјева.

Рахлин је рођен 1974. у Литванији, али се као трогодишњак преселио са породицом у Беч. Тамо је студирао виолину код чувеног Бориса Кушнира, а приватне часове је похађао код Пинкаса Цукермана у Њујорку. Упоредо је завршио студије код маестра Мариса Јансонса и Софије Рахлин, а ментор му је био диригент Даниеле Гати. Овај врсни музичар свира на виолини „страдивари екс либиг”  из 1704. године и на виоли Лоренца Сторинија из 1785.

Током каријере дуге више од три деценије наступао је са најзнаменитијим оркестрима и диригентима света. Увек истиче велики значај класичне музике и радо окупља уметнике различитих жанрова. Композитор Пендерецки је за њега написао и посветио му Дупли концерт за виолину, виолу и оркестар, као и Чакону за виолину и виолу. Појављивао се у филмовима, сарађивао са дигиталним уметницима и радио са познатим личностима попут Џона Малковича, Роџера Мура и Жерара Депардјеа. Сарађује са својим дугогодишњим колегама: Мартом Аргерич, Евегенијем Кисином, Денисом Мацујевим, Жанин Јансен, Вилде Франг и Мишом Мајским. Његова посвећеност фестивалу „Рахлин и пријатељи” у Дубровнику, који траје више од деценије, признат је у свету, а недавно је Рахлин именован за уметничког директора фестивала „Златна јесен” у Дворцу Естерхази, у Ајзенштату. Основао је и Фондацију „Рахлин и пријатељи” за помоћ младим талентима. Бави се педагогијом на Универзитету за музику и уметност у Бечу.

Поред виолине свирате и виолу. У чему је квалитет и предност таквог избора?

По мом мишљењу такав одабир вас чини бољим музичарем, зато што је искуство камерне музике са виолом веома посебно и битно искуство за виолинисту. Зато бих препоручио свим виолинистима да пробају и виолу, чак иако је то само приватно, то ће обогатити ваше свирање виолине и такође ће вас унапредити као музичара. И Сара и ја свирамо оба инструмента и то нам омогућава да направимо много занимљивији програм за наше дуо рецитале. Репертоар нам је шири и веома смо срећни што можемо да искусимо магију оба инстурмента.

Ви сте уметнички директор фестивала у Дубровнику, а однедавно и у Ајзенштату, какве могућности вам пружа овакав ангажман?

Од прошле године имам прилику, срећу и част да будем уметнички директор фестивала у легендарном дворцу Естерхази у Ајзенштату. Ово место је једно од најважнијих у историји класичне музике, јер је ту Јозеф Хајдн живео, радио и компоновао више од 40 година свог живота. Већина великих композитора су посећивали дворац и били су блиски са Естерхази породицом. Бити у могућности да радим са одличним музичарима, из разних крајева света. у данашње време испуњава ме радошћу. Волим да организујем и прихватам госте који долазе из света. Волим да видим како музичари сарађују заједно и волим да правим ту специјалну атмосферу фестивала која је другачија од регуларне на класичном концерту. То ми омогућава да будем са друге стране медаље, не као особа која је позвана на фестивал као извођач већ да будем онај који ће да позива и креира програм и да удовољим свима да се осећају као код куће, то је оно што ме је одувек испуњавало.

Како омогућити да класична музика има већи значај у данашњем свету?

Најважнија ствар је увек пазити на младе генерације и одлазити у школе директно и довести музику до студената. Показати им да класична музика јесте једна од узбудљивијих ствари које можете радити, да је и она „кул”. Посетити концерт је нешто екстремно узбудљиво, као гледати филм или ићи на поп или рок концерт. Класична музика је пуна мистерије, као трилер, пуна хумора, емоција. И дужност музичара, организатора и директора оркестара јесте да покажемо младима нашу страст и пасионираност, и када млади осете нашу енергију они се „заразе”. Имам веома позитиван став према будућности класичне музике у свету.

Рођени сте у Литванији, а са три године сте дошли у Беч. Да ли би ваше животне шансе биле исте да сте остали у Литванији? И да ли ваша фондација за помоћ талентима управо то жели, да помогне у напредовању младима са лошијим стартним позицијама?

Бићу заувек захвалан родитељима за то што су отишли из Совјетског Савеза када сам имао три године. То ми је омогућило живот у слободном свету. Политичка ситуација је била јако тешка тада. Без обзира на то, волим да идем у Литванију, која је данас слободна демократска држава. Такође имам руске корене по оцу и волим да посећујем и наступам у Русији, где имам много пријатеља. Веома сам захвалан што сам могао да растем у Бечу, који је до данас остао град класичне музике. Моја фондација подржава таленте који не могу да приуште себи да студирају, покушавамо да им помогнемо са стипендијама, да започну своју каријеру. С обзиром на то да сам ја био у таквој позицији у младости, мислим да је моја дужност да подржим младе генерације, где год и како год успем.

Колико вам значе инструменти на којима свирате - виолинастрадивари екс либиг” из 1704. године и виоли Лоренца Сторинија из 1785?

Мој однос са овим инструментима је веома важан, проводим више времена са својим инструментом него са било којим другим људским бићем. Инструмент је мој глас, музика моја религија, пасија, хоби, посао и мој живот.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.