Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
58. АНТАЛИЈА

„Златна наранџа” за „Братовог чувара”

Међу награђеним турским филмовима су и „Кер” и „Анадолијски леопард”, а за најбољи филм у Међународном програму проглашен је шпански „Либертад” Кларе Рокет
​Ферит Карахан са „Златном наранџом” за филм „Братов чувар” (Фото: 58. Анталија ФФ)

АНТАЛИЈА – Победнички филм у Националном такмичарском програму 58. Анталијског фестивала је „Братов чувар” Ферита Карахана. Освојеној „Златној наранџи” за најбољи филм придружиле су се и награде за најбољи сценарио који је Карахан и написао, као и за најбољу монтажу који је такође овај аутор радио заједно са својим сарадницима.

На страницама „Политике” већ је био објављен критички приказ овог и естетски и наративно снажног филма чија радња прати судбину два малена пријатеља – Јусуфа и Мему, у осамљеном интеранту за курдске дечаке у суровим планинским пределима источне Анадолије и читав низ бирократских препрека и репресије постављених од стране школских (државних) власти. Караханове награде су заслужене, а пре него што их је освојио у неформалном разговору за „Политику” (сви Турски аутори били су смештени у истом хотелу као и 10 међународних филмских новинара и критичара који су на фестивал стигли по позиву), потврдио је да је ову филмску причу написао из личног искуства и да ју је писао још од 2009. године „свестан тада да још не постоји довољна лична временска дистанца”.

Наиме, Ферит Карахан који је и сам припадник курдског народа, провео је шест година у једном таквом интернату какав су гледаоци могли да виде у његовом филму.

– За мене је интернат био велика траума, читав низ тешких ситуација са много насиља. Читаво друштво је тих деведесетих година било навикнуто на насиље, па самим тим ни школа није била изузетак. Тек 2016. године се променила клима у Турској у односу на курдски народ и тек тада сам био спреман да напишем нову верзију сценарија који не би говорио само о политици. Тек тада је у мени сазрело и тек тада сам схватио да су и наставници били жртве истог система и да су живели и радили у сталној дилеми како да се носе са репресивном атмосфером око себе. Сам систем се није много променио, али је сада могуће на то указивати. Мислим да је важно указати и на то да би боље третирање још у раном детињству помогло људима да се уздигну и постану успешни.

На питање о филмским узорима Карахан је дао занимљив одговор. – Инспирацију више тражим у књижевности. Конкретно, за овај филм, у Марселу Прусту и његовом лику шегрта који има мишљење о свему, али је све погрешно. Такав је негде и лик дечака Јусуфа у мом филму – рекао је Карахан, потврдивши и да из Србије носи лепе и драге успомене. Овај филмски аутор био је гост Палићког фестивала, на којем је летос освојио „Златни торањ” за најбољу режију управо „Братовог чувара”...

                                                                         ***

Други турски филм по броју освојених награда јесте „Кер” Тајфуна Пирселимоглуа. Осим награде за најбољу режију припала му је и она за најбољу музику, као и награда Удружења турских филмских редитеља. Пирселимоглу је познат по свом минималистичком редитељском поступку са којим постиже драмске набоје у својим филмовима. Такав је случај и у филму „Кер” у којем главни јунак Кан бива ухваћен у спиралу правог пакла од живота након што је био сведок убиства у малом граду у који је стигао на очеву сахрану...

Победник у Међународној селекцији: „Либертад” Кларе Рокет

Ни врло добар „Анадолијски леопард” Емреа Кајиша није остао ненаграђен. За филм у којем приповеда о старом и искусном директору зоо-врта у Анкари над којим лебди опасност од затварања и продаје простора богатом арапском инвеститору иако у врту живи такође остарели анадолијски леопард, иначе заштићена врста, Емре Кајиш је освојио награду за најбољи дебитантски филм, као и награду за најбољу сценографију. Визуелно и значењски раскошном филму „Првирженост, Хасан” прослављеног турског редитеља Семиха Капланоглуа (ово је његов други филм из нове триологије назване „Приврженост”), припала је награда за најбољи сниматељски рад и она је отишла у руке директору фотографије Изгиру Екену...

                                                                          ***

У Међународном такмичарском програму 58. Анталијског фестивала жири је препознао вредности шпанског (каталанског) филма „Либертад” са којим је као редитељ дебитовала већ добро позната сценаристкиња Клара Рокет. Она је освојила „Златну наранџу” за ову своју тинејџерску драму о женском пријатељству и процесу одрастања, која је летос већ била запажена у оквиру програма „Недеља критике” на 74. Канском фестивалу.

Рокетова приповеда о Клари која се досађује у летовалишту на одмору са родитељима и о њеној вршњакињи Либертад која ту ради, отварајући кроз њихов другарски однос и питања класних и расних различитости, са посебним освртом и на свет одраслих у којем се радничка снага проналази међу мигрантима.

Са освојеном „Златном наранџом” у Анталији Рокетова се придружује овогодишњем таласу награђивања жена редитеља на филмским фестивалима (већ се то догодило у Кану и Венецији). Последица деловања „Me too” ( Ми ту) покрета? Коначно признавање равноправног статуса жена аутора у поприлично мачоистичком и политички некоректном филмском свету? Нова мода предвиђена само за једну сезону? Шта год да је прави разлог, а показаће то време, чињеница је да су филмови „Титан” Жулије Дикорно („Златна палма” у Кану), „Догађај” Одри Диван („Златни лав” у Венецији) и „Либертад” Кларе Рокет („Златна наранџа” у Анталији) оставили трајнији утисак. Њихови филмови, ако и нису били међу најбољима у такмичењима у којима су учествовали, свакако су заслужили да се нађу међу награђенима. Да се нађу и пред биоскопском публиком.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.