Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

О злоупотреби човека на „Јоакимфесту”

Ако је у стварном свету човек понижен и његов живот обесмишљен, да ли мир за којим вапи може наћи у измишљеној стварности коју креира компјутерски програм, питају се позоришни аутори на сцени Књажевско-српског театра
Очајна потрага за љубављу у представи „Само глас“ (Фото: Македонско народно позориште)

Крагујевац – До сада су на 16. „Јоакимфесту”, који се одржава у крагујевачком Књажевско-српском театру, изведене четири представе, жанровски различите, али сличне по тематици коју боје тамни тонови савременог света и човека који пати, страда и неминовно губи одлике људског бића, све у потрази за бољим окружењем у коме ће, наводно, бити ослобођен свих мука и наћи једино што му је потребно – спокој.

Роман Александра Тишме „Употреба човека”, што је и назив представе која је отворила фестивал, говори о бескрупулозном затирању новосадских Јевреја током Другог светског рата. Трагичну причу носи главна јунакиња Вера Кронер, која на упечатљив начин сведочи о уништењу читавог једног народа, али и о потирању свега људског у ратним и поратним временима на простору Југославије у којој човек постаје жртва обе идеологије – окупаторске нацистичке и ослободилачке комунистичке. Страдање је једина константа живота, смењују се само имена злочинаца који и сами губе тло под ногама у вихору лудила који тутњи читавим светом. Представа је заједничко дело драматурга Федора Шилија и редитеља Бориса Лијешевића, а урађена је у копродукцији позоришта из Будве, Новог Сада и Сарајева.

И док је Тишмин историјски роман био део школске лектире седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, роман Филипа Грујића „Блудни дани куратог Џонија” доноси дух модерне генерације, подједнако испуњене самољубљем и безнадежношћу, бајковитим сновима и страховима. У овој матрици нови трагични јунак постаје жртва савременог европског друштва које без самилости поништава дух, остављајући човеку једино тело, и то само зато да би било злоупотребљено. Истоимена представа дело је драматурга Димитрија Коканова и редитељке Јоване Томић, а урађена је у продукцији Новосадског позоришта „Ујвидеки синхаз” и Стеријиног позорја.

Дух модерне генерације у представи „Блудни дани к.....г Џонија“ (Фото: Зоран Лазаревић/књажевско-српски театар)

„Само глас” је представа Македонског народног позоришта из Скопља, у режији Марјана Нећака. После раскида са балетским играчем, главна јунакиња, позната и цењена глумица, постаје усамљена и затвара се у свој дом. Друштво јој прави само кућни љибимац, паук, поклон бившег партнера. У очајној потрази за љубављу и афирмацијом, преко интернета упознаје наизглед савршеног мушкарца, да би убрзо открила да је жртва опседнутог манипулатора који уценама покушава да управља њеним животом.

Представа „Као да крај није ни сасвим близу”, у продукцији Битеф театра, представља заправо измишљену стварност коју креира компјутерски програм за потребе савременог људског бића, човека који је понижен и чији је живот у стварном свету обесмишљен. Да ли у тој виртуелној стварности човек може пронаћи мир за којим вапи, питање је које поставља редитељ Никола Завишић, заједно с великом групом сарадника.

 До 15. октобра, када се фестивал затвара, на Великој сцени Књажевско-српског театра биће изведене још две представе. „Наш магацин” Прешерновог позоришта из Крања, у режији Матеја Кокола, социјална је драма о четири магационерке у дистопијском свету хипермаркета у коме оне, скривене од очију јавности и купаца, лепе декларације и премештају амбалажу у бесконачној једноличности. Из Новог Пазара долази представа „Ако дуго гледаш у понор”, рађена по истоименом роману Енеса Халиловића, у режији Златка Паковића. Ово дело доноси причу о прерано одраслој девојчици Нејри која трагично окончава живот. Због пандемије вируса корона, публика ће моћи да види снимак представе „И коње убијају, зар не” Македонског народног позоришта из Битоља, рађену по роману Хорса Мекоја, у режији Мартина Кочовског.

Представе је одабрала драматуршкиња Бранислава Илић, селекторка овогодишњег „Јоакимфеста”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.