Понедељак, 17.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нуклеарна енергија на путу да добије „зелену етикету”

Користећи енергетску кризу, а нарочито вртоглави скок цена гаса, Париз, као главни заговорник нуклеарне енергије, покушава да атомске централе угура у исти табор са соларним и ветроелектранама
Нуклеарна елeктрана „Кршко” у Словенији (Фото: EPA/Stringers)

Са долазећом зимом и претњама несташицом струје и гаса на Старом континенту, електрична енергија која се у Европској унији добија из нуклеарки могла би ускоро да добије „зелену етикету”.

Група од десет земаља ЕУ, предвођена Француском, затражила је од Европске комисије да призна нуклеарну енергију као нискоугљенични извор енергије, која би требало да буде укључена у амбициозне климатске циљеве како би евроблок до краја ове деценије преполовио емисију штетних гласова, а до 2050. године их потпуно елиминисао.

Иницијативу Француске, упућену „европској влади”, потписало је још девет чланица ЕУ које електричну енергију делом обезбеђују из атомских централа: Бугарска, Хрватска, Словенија, Чешка, Словачка, Мађарска, Пољска, Финска и Румунија.

Упркос хитности борбе против климатских промена, чланице ЕУ још не могу да постигну консензус о томе да ли је нуклеарна енергија зелени или „прљави” извор енергије.

Према извештају Светске нуклеарне асоцијације, у 13 чланица ЕУ ради 106 нуклеарних реактора који дају 104 гигавата електричне енергије, што је 26 одсто укупно произведене струје у унији. А више од половине електричне енергије добијене из атомских централа у ЕУ производи само једна земља – Француска.

Искоришћавајући енергетску кризу, а нарочито вртоглави скок цена гаса, Париз као главни заговорник нуклеарне енергије покушава да атомске централе угура у исти табор са соларним и ветроелектранама, које обезбеђују чисте обновљиве видове енергије. У образложењу подносиоца иницијативе каже се да је атомска енергија „кључан, приступачан, стабилан и независан извор енергије” који би могао да заштити европске потрошаче од скока цене струје.

„Раст цена енергије показао је колико је важно смањити нашу енергетску зависност од трећих земаља што је брже могуће”, преноси „Јуроњуз”, који је имао увид у захтев 10 чланица ЕУ упућен Европској комисији.

Више од 90 одсто природног гаса који користи у ЕУ долази из других земаља, а Русија је главни снабдевач. Овако велика зависност европске привреде и домаћинстава од увозног гаса сматра се једним од главних фактора раста цена енергије на европском тржишту.

„Напетости у снабдевању биће све учесталије и немамо избора него да диверсификујемо своју понуду. Стога треба да обратимо пажњу да не повећамо своју зависност од увоза енергије из Европе”, поручују земље заговорнице атомске енергије.

Потписници захтева позивају европску комисију да нуклеарну енергију уврсти у зелену таксономију ЕУ, технички водич који помаже владама и инвеститорима да идентификују који пројекти поштују главни циљ Париског климатског споразума из 2015. године који заговара ограничење повећање глобалне температуре за 1,5 степени Целзијуса.

Европска комисија је у априлу у овај технички водич као обновљиве енергије сврстала: соларну енергију, геотермалну енергију, водоник, енергију ветра, хидроенергију и биоенергију. Доношење одлуке о гасу и нуклеарној енергији, као најспорнијима, одложила је за касније.

Насупрот Француској је Немачка, која планира да до 2022. године затвори све атомске централе. Берлин, заједно с Аустријом, Данском, Шпанијом и Луксембургом, предводи „антинуклеарни лоби” у ЕУ.

Ове земље још у јулу су писале Европској комисији: „Забринути смо да би укључивање нуклеарне енергије у таксономију трајно нарушило њен интегритет, кредибилитет, а самим тим и корисност”.

Главни адут у рукама Париза је чињеница да обновљиви видови енергије не могу произвести довољне количине електричне енергије у ЕУ. У покушају да придобију Брисел на своју страну, земље заговорнице атомских централа у свом захтеву описују нуклеарну енергију као „сигурну и иновативну” и сектор с потенцијалом да у блиској будућности обезбеди милион радних места за висококвалификоване.

Извештај истраживачке јединице ЕК указује да би Брисел на крају могао стати на страну пронуклеарног лобија. У документу који је раније објављен каже се да су емисије гасова стаклене баште из нуклеарних електрана „упоредиве” с онима које испуштају хидроенергија и ветар. Ову процену деле и Међународна агенција за енергију (ИЕА) и Министарство енергетике САД.

Противници нуклеарних електрана подсећају на радиоактивни отпад који штети здрављу људи и животној околини и чије сигурно одлагање није јефтино. Упозоравају и на могућност потенцијалних нуклеарних катастрофа, сличних онима у Чернобиљу 1986. и Фукушими 2011. године. А „Гринпис” подсећа да је атомска енергија веома скупа, опасна и да се нуклеарке споро граде.

Из Европске комисије стижу наговештаји да би одлука о нуклеарној енергији могла бити донета до краја године, мада због оштро супротстављених ставова није искључено да се она одложи за 2022. Од јануара идуће године Француска преузима ротирајуће председавање Европском саветом, што би омогућило Паризу да ову тему прогура на дневни ред Брисела.

 

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

IngG
Pitao sam se hoće li i o ovom pitanju, kod nas, da komentarišu oni koji veze nemaju sa nukelarnom energijom. Vidim ima ih koji su već dali svoj komentar, bez ijednog argumenta. Samo nešto za razmišljanje - obratite pažnju, sve zemlje zapada (osim Francuske) su protiv, a sve zemlje koje su za izgradnju nuklearki su zemlje iz istočne Evrope. Pitanje bezbednosti nije vezano samo za rad elektrane već i za transport nukelearnog goriva, odlaganja nukelarnog otpada i još mnoga pitanja.
Dr Slobodan Devic
Bojim ste da ste samo delimicno u pravu. Bezbednost rada nuklearnih elektrana se svodi pre svega na ljudski, a ne tehnicki ili tehnoloski faktor. Problem je kada o strucnim pitanjima odluke donose neobrazovani i/ili pohlepni rukovodioci. Na primer, da bi smanjili troskove (i povecali profit) pojedini rukovodioci ce umesto 4 x 6 casovnih smena uvesti 3 x 8 (a gde gde i 2 x 12) sto direktno povecava rizik izbijanja katastrofa. O tehnickim "ustedama" na samim reaktorima da i ne govorim ...
Marko
Novac koji planiraju da uloze u fisione nuklearne centrale treba da uloze u energetsku efikasnost i smanjenje nepotrebne potrosnje. Ustedom i vecom efikasnoscu posticicemo isti efekat, a necemo prljati zivotnu sredini niti se izlagati opasnosti.
Боро
Волео бих да се сви запитају, ЗАШТО Немачка толико гура те зелене енергије, када је јасно као дан да од тих зелених извора енергије, ни викенд насеље не може да се осветли? Да свет стане, шта? Не, Немачка има нешто друго у рукаву, а то је ЛИТИЈУМ који ће бити гориво будућности, када се зелени извори покажу као недовољни. А онда, ко буде имао свој Литијум, биће енергетски независтан, наравно ако буде имао и реактор, који ће моћи направити само 2-3 земље света, Немачка, Кина и САД.
zoran
Boro, litijum nije gorivo nego se od njega prave baterije. Kao drugo, zelena energija sa sunca “pada” svaki dan u ogromnim kolicinama na zemlju, samo je treba uhvatiti. A foto paneli i vetrogeneratori to mogu da urade.
Станиша
Боро, нешто сте помешали, литијум није никакво гориво
Оки Доки
Недајмо нуклеаркама и лобију у Србију. Изградимо нови Ђердап !
Lillah
Pa, i Đerdap je ekološki vrlo problematičan, a kada se malo dublje "zagrebe", svi ostali vidovi dobijanja energije.. Nikome ne pada na pamet da se, na primer, smanji osvetljavanje megapolisa, rudarenje bitkoina, i ko zna šta još.
Леон Давидович
Ако се са нуклеаркама ради како треба оне су и безбедне и поуздан иозвор електричне енергије.
др Слободан Девић
Више од 20 година радим са радијацијом и потпуно се слажем са Вама. Међутим, кључ је у "Ако се са нуклеаркама ради како треба" !! Навешћу пример реактора Чок Ривер у Канади, који производи 50% светских потреба за "дугоживећим" радиоизотопима. 2011-те, после катастрофе у Фукушими, директор комисије за нуклеарну безбедност Канаде је забранила рад реактора Чок Ривер, чије руководство се оглушило о наредбу да се инсталира сигурносна водена пумпа. После два дана, директорка је смењена, одлуком владе.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.