Недеља, 23.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Банкари позивају на примену правног става ВКС

Из Народне банке Србије саопштено је да се у јавности појављују неистине у вези са споровима о дозвољености уговарања кредитних накнада
(Фото А. Васиљевић)

Као и 2018. године, након доношења правног става Врховног касационог суда о дозвољености уговарања трошкова кредита, сада се поново, после одлуке о допуни тог става користи једна реченица из образложења не би ли се нашао неки основ за наставак спорова. Тада је то била реченица да је банка дужна да податке о трошковима наведе у понуди тако да клијент ниједног тренутка не буде у заблуди о којим трошковима је реч, што је у пракси доводило до апсурдних захтева да банка доказује спецификацију и структуру тих трошкова. Сада када је Врховни касациони суд донео допуну правног става у којем је изричито навео да је та реченица погрешно протумачена, користи се део образложења где се наводи да овај допуњен став не утиче на спорове ако се захтев за утврђивање ништавости темељи на тврдњи да су трошкови кредита наплаћени у двоструком износу задржавањем једнократног номиналног износа из одобреног кредита и њиховим истовременим урачунавањем у ефективну каматну стопу, објашњавају из НБС.

У вези са тумачењима ове реченице која се базира на ставу да је банка два пута наплатила накнаду ако је задржала износ накнаде из одобреног кредита и урачунала га у ефективну каматну стопу из НБС кажу да је то потпуно нетачно.

– То тврдимо као институција која је овлашћени предлагач Закона о заштити корисника финансијских услуга којим је дефинисана и регулисана ефективна каматна стопа и као институција која је донела пропис којим се уређује начин обрачуна ефективне каматне стопе.

На примеру то НБС илуструје на овај начин. Ако се одобрава кредит у износу од 100.000 динара, а уговорена је једнократна кредитна накнада два одсто од тог износа, постоје две могућности које су по свом материјалном ефекту апсолутно исте. Прва је да банка исплати целокупан износ од 100.000 динара, а да клијент након тога плати банци 2.000 динара на име накнаде, из средстава које је добио од банке или из неких других. Друга могућност је да се скрате те две радње (да се пребију потраживања банке у виду накнаде, и корисника у виду износа одобреног кредита) и да банка задржи износ од 2.000 динара, ако клијент тако изабере. У оба случаја нема никакве двоструке накнаде. Наиме, наплата накнаде, али ни редовне камате ни главнице, не врши се кроз ефективну каматну стопу. Наплата обавеза по кредиту се не обавља кроз било какву каматну стопу па ни ефективну каматну стопу, него се врши кроз рате кредита и једнократна плаћања накнада и трошкова. За разлику од номиналне каматне стопе која служи да се обрачуна износ камате, и то тако што се током отплате кредита та каматна стопа примењује на преостали износ дуга (који се притом стално смањује па је зато удео камате у рати кредита временом све мањи), ефективна каматна стопа није обрачунска категорија, она не служи да се обрачуна износ камате, накнада, објашњавају из НБС-а. Док се, кажу, номинална каматна стопа употребљава да би се утврдио износ камате, ефективна се добија од већ утврђених новчаних токова (износа главнице, укупног износа камате, износа свих накнада и трошкова и сл.) који се дисконтују, на нето садашњу вредност. Дакле, ефективна каматна стопа је информативна стопа, која служи да упореди укупне једнократне и будуће новчане приливе и одливе, сводећи их све на нето (салдо прилива и одлива) садашњу вредност. Зато важи да та стопа најверније одражава укупну цену кредита и зато је прописано да се приликом оглашавања ефективна каматна стопа приказује уочљивије од других података о кредиту.

Из НБС наводе да је тврдња да се на плаћену накнаду врши обрачун камате – неистина и напомињу да се камата обрачунава на одобрен износ кредита, а на клијенту је да одлучи да ли ће из тог износа или из неких других средстава платити једнократну накнаду.

Када је реч о тврдњама да заштита корисника финансијских услуга постоји само декларативно, Народна банка Србије подсећа да је у претходне три године у поступцима по притужбама донела 22 решења којима је банкама изречена новчана казна, 22 решења којима је банкама наложено отклањање неправилности и истовремено изречена новчана казна и шест решења којима је утврђена и забрањена непоштена пословна пракса и уговарање неправичних уговорних одредаба.

– У више десетина случајева банке су отклањале неправилност након доношења налаза, па није било потребно доносити решења, а у стотинама случајева неправилност је отклоњена у току поступка. Када је реч о контролним поступцима, у последње две године упућено је шест писмених опомена и изречено пет новчаних казни. Поред тога, Народна банка Србије је упутила банкама десетине писама којима је указала на који начин треба да примењују поједине одредбе прописа којима су уређене финансијске услуге. Нажалост, будући да постоји општи тренд злоупотребе права који се промовише од оних који зарађују од масовних спорова, Народна банка Србије не може да објави садржину својих решења, налаза и других докумената путем којих према банкама предузима корективне мере – наводи се у саопштењу.

 

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

VesaD
..sramota..malo im je sto u bankama peljese narod vec resili i na sudu...
Чупак Антун
Ксда ти понестане кинте онда трчиш код њих!!!!
Djuka
I silovatelj bi se pozivao na propis kojim drzava legalizuje silovanje.
Matematika
Meni ovo ništa nije jasno.
Kopčanje pozadi
Apsurd: Banko, pokažite gde moje pare idu? Kakvi i koliki troškovi? Ništa? Hmmm, dobro. Da nisam pogrešio čitajući saopštenje: Narodna banka Srbije? Mislim, da li nešto važi to što sam stanovnik Srbije i Srbin? Ne? Hmm, dobro. Idem u banku da im dam pare jer ja postojim zahvaljujući njima...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.