Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Циљ домаћег антигенског теста детекција више вируса

Домаћи антигенски тест на корону, чији прототип би према очекивањима могао бити развијен до краја године у лабораторијама Хемијског факултета у Београду, у коначној фази треба да буде јачи, бољи и да детектује више вируса него постојећи такви тестови.

Како је за Танјуг рекла проф. Тања Ћирковић Величковић са Катедре за биохемију, први циљ је да се комплетира прототип теста без компоненти из увоза.

„Предложили смо и имамо научне идеје којима бисмо могли да подигнемо осетљивост антигенског теста. Основна разлика је да ће његове компоненте бити домаће производње, и протеини и други реагенси”, навела је Ћирковић Величковић.

Она је рекла да се у наредној фази, следеће године, жели унапредити детекција, тако да тај сигнал буде јачи и бољи, односно да реагује на ниже концентрације вируса него постојећи антигенски тестови.

Навела је да је антигенски тест јефтинији и да се брже производи од пи-си-ар теста, те да није неопходно да се изводи у специјализованој лабораторији која има одређени тип опреме.

„Антигенски тест захтева једноставнију опрему и кадар не мора да буде високо обучен, тако да је у многим фазама једноставнији за рад, а самим тим и јефтинији”, додала је професорка Хемијског факултета.

У пројекат је укључено 13 истраживача, међу којима је деветоро доктора наука, а развијање прототипа помажу и колеге са Пољопривредног факултета.

Ћирковић Величковић каже да је у раду на том пројекту много препрека, јер је опрема на Хемијском факултету намењена истраживањима, а не производњи.

Осим тога, у првој фази истраживачи су морали да произведу протеин на великој скали, што, додаје, захтева много рада за мале количине протеина, због недостајуће опреме.

Како је рекла, проблеми се јављају и при набавци реагенаса.

„За сваку набавку морамо да расписујемо тендер, сачекамо три месеца да се тендер заврши и након тога чекамо да се потпише уговор и стигне материјал. Кључни реагенс немамо у довољној количини. То нас чини некомпетитивним на светском научном тржишту”, рекла је Ћирковић Величковић.

Један од истраживача, Весна Јовановић каже да је њен задатак да се синтетише дати протеин и додаје да се синтеза одвија у ћелијама Ешерихије коли, изазивача инфекција уринарног тракта.

„Искористили смо могућност да бактерија може да направи протеин по жељи. Умножили смо бактерију у великим количинама и она је поред својих протеина, синтетисала и наш жељени протеин и сада имамо смешу од 1.500 протеина”, појаснила је Јовановић.

 

Како каже, из те смеше протеина треба да се изолује жељени протеин чистоће више од 90 одсто.

„То захтева више корака, од ослобађања протеина из ћелије, па даље кроз коришћење различитих техника до корака да се добије чист протеин који може касније да се користи за имунизацију животиња”, додала је Јовановић.

Каже, ако се убаци смеша различитих протеина, онда ће конкретно мишеви да развију антитела на различите протеине, а циљ је да се развију антитела према једном протеину.

„Зато протеин треба да буде што чистији”, навела је Јовановић.

Део тима који се бавио изоловањем и пречишћавањем протеина ковида-19, укључио је и Тамару Васовић, која је поручила да је цела група максимално ангажована на пројекту.

„Понављамо циклус из круга у круг да бисмо добили потребне количине, а потребе су за већим количинама, а да имамо већу опрему брже бисмо дошли до тога”, додала је Васовић.

Научни сарадник Маја Крстић Ристивојевић има задатак да изолује антиген из веома разложених узорака добијених из пацијената, као што је нпр. урин.

„То је велики посао за нас који смо истраживачка лабораторија”, рекла је Крстић Ристивојевић и додала да је неопходно да се све ради у стерилним условима.

Докторанд прве године на Хемијском факултету Тамара Вујић запослена је у производњи и пречишћавању протеина, који се даље користи за производњу антитела и самог антигенског теста.

„Ово је добро искуство за мене, зато што сам доста научила и корисно је, јер је конкретно примењиво. Захтева доста рада и организације”, поручила је Вујић.

Тест за антитела већ производи Институт за примену нуклеарне енергије (ИНЕП), али са протеинима које набавља из иностранства, а будући тест биће базиран на протеинима који су управо произведени у лабораторијама Хемијског факултета у Београду.

Пројекат развијања прототипа антигенског теста на Хемијском факултету финансира Фонд за науку (ЦАПСИДО).

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Spinoza
Dobro je imati domace sirovine i testove. Medjutim, ovo nije naucni projekat vec rutinski tehnoloski. Zato nije jasno zasto je Fond za nauku finansirao ovaj projekat sa 650.000 evra. U stvari, jasno je ako znamo kako Fond za nauku radi. Ova suma novca je vise nego dovoljna za kupovinu opreme i finansiranje proizvodnje ovih proteina. Cini mi se da se ovde radi o formiranju iskrivljene slike sa namerom opravdavanja i trazenja dodatnog novca od drzave.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.