Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
УОЧИ ЗИМСКИХ ДАНА

Из димњака ваде шут, отпад и птичја гнезда

Предузеће „Димничар” прима и до 200 позива дневно. – Оџачари на терен излазе за најдуже два дана
(Фото Д. Јевремовић)

Смислите жељу и погледајте по оближњим крововима јер ако угледате оџачара, бар по народном веровању, та жеља ће вам се сигурно испунити. А шансе да видите димничара баш ових дана веће су него икада у години. Јер, чим захладни, сви се сете да би било добро очистити оџак. Зато Комунално предузеће „Димничар” ових дана прима и око 200 позива дневно, а до изласка на терен њихових екипа чека се најдуже два дана.

А када стигну и попну се на кровове, вредни радници имају доста посла. Из оџака се извлачи углавном шут и разне врсте отпада, а у њима се неретко пронађу чак и птичја гнезда. Све оно чему ту није место. Јер, запушени оџаци знају да буду и пречица до катастрофе. Зато би овај посао требало обавезно обавити пре прве ватре.

– Контролни преглед и чишћење је препоручљиво радити у току пролећа и лета, односно ван грејне сезоне, али корисници најчешће зову када дођу хладни дани. Ситуацију тада компликује то што због интервенције морају да угасе ложишни уређај. Важно је да се то заврши пред грејну сезону јер онда не би морали ни два дана да чекају димничаре да би покренули систем грејања у домаћинству. Јер два дана су много кад је хладно напољу. Када би се контролни преглед завршио на време, сви евентуални недостаци били би отклоњени пред почетак сезоне, а чисти димњаци уштедели би суграђанима енергент који користе – објашњавају из „Димничара”.

Наоружане штосерима (димничарским четкама) и мердевинама, оџачаре виђамо на Палилули, Вождовцу, Чукарици и у Раковици, јер на овим општинама имају највише муштерија. У градским шпоретима и пећима најчешће горе, кажу, угаљ и дрва, а последњих година све атрактивнији је и пелет. Ако се димњаци не чисте редовно или ако неодговорни појединци у котлове убацују гуму или пластику, то може да изазове велике проблеме.

– Очишћен димњак не може да се запали, не може да емитује штетне гасове унутар домаћинства нити може да угрози здравље и живот човека, док неочишћен све то може – упозорава Ирена Кулић, пи-ар „Димничара”.

Посао оџачара нити је лак нити је за сваког. Није ту довољно попети се на кров, узети четку и „дрљати” низ оџак. Такав подухват захтева озбиљно знање и спремност на ризик.

– Важно је ангажовати професионалца из сваке области, а нарочито када се ради о очувању имовине и живота. Професионалци виде оно што сами грађани не виде јер им то није струка, па не би ни обратили пажњу на детаље који би изазвали проблеме – каже Кулићева.

На срећу, корисници се ретко усуде да сами чисте своје димњаке. Уместо да ризикују, исплативије им је да сачекају макар и та два дана да оџачар изађе на терен. Чека се из оправданог разлога. Ем због тога што се запушених димњака сви сете тек кад зазими, ем због тога што се о оџацима око 130.000 корисника стара свега педесет радника гаравих руку, али чистог образа. Зато су овом предузећу, напомиње Кулићева, увек потребни млади незапослени људи техничке струке, способни за рад на висини, заинтересовани за обуку и бенефицирани радни стаж.

– Школа за димничаре не постоји, имамо центар за обуку у нашем предузећу. Некада су се димничари школовали у грађевинским средњим стручним школама, али је тај образовни профил угашен и вероватно неће никада, или бар не скоро, бити враћен у формално образовање у тој форми. Покушавали смо да димничаре вратимо у школске клупе, али Министарство просвете тј. Национални просветни савет тада није уважио наше мишљење, а променом Закона о образовању одраслих дата је могућност да се такви образовни профили образују на одговарајући начин – објашњава саговорница.

Цена иста више од деценије

Цена димничарских услуга није се мењала више од деценије. Износи 1,38 динара по квадратном метру стамбеног простора, што је за стан од 50 квадрата месечно око 70 динара. На годишњем нивоу издатак је око 840 динара. Грађани овако плаћају контролу, преглед и чишћење димњака два пута годишње, али на тај начин и штеде јер чисти димњаци подижу енергетску ефикасност домаћинства и до 10 одсто.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Аца С. Илић
Судбину, да у 21 веку ложе огњишта имају само београдски старинци - они који су од својих очева или дедова наследили кућу зидану почетком 20. века. Иако смо жена и ја цео свој радни век уплаћивали стамбени допринос ми од тога нисмо имали никакве користи док су срећни добитници станова, вештим комбинацијама, чим им стан дође у фазу кречења и фарбања, добијали други. На Београдској хроници РТС, за С. Томашевић водитељку постоје смо они "Београђани" који живе у зградама - док нас и не помене !?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.