Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР

Због замора и бола у грудима правац код лекара

Ко се чувао и бринуо о здрављу срца пре пандемије ни сада се не одриче редовне контроле која се може одложити за извесно време ако пацијент нема тегобе, пије лекове и добро се осећа
(Unsplash)

Питање које лекарске контроле хронични кардиолошки болесници могу без последица да одложе извесно време, с обзиром на тренутну неповољну епидемијску ситуацију када многе здравствене установе раде у ковид систему, мучи многе пацијенте. Пацијенти с различитим дијагнозама кардиоваскуларних обољења пре пандемије по правилу су на контроле код лекара специјалиста одлазили једном годишње или у размацима од шест месеци чак и када нису имали тегобе. Шта да раде у новим, промењеним околностима?

– Одговор није једноставан јер све што је хронично није хитно за разлику од акутног коронарног синдрома односно инфаркта, на пример. Ако пацијент нема тегобе, уколико пије одговарајућу терапију и добро се осећа није проблем ни да одложи редовну контролу. Значи, ако не осећа замарање, гушење, бол у грудима, отицање ногу или друге симптоме одраније познате, а због којих је и почео да пије лекове, контрола може да се помери – објашњава професор др Милан Петровић, кардиолог у пензији, бивши начелник Поликлинике Клиничког центра Србије у Београду.

Фатална обољења

С друге стране, вести о изненадној, напрасној, смрти посебно познатих личности, као што се недавно догодило нашем новинару и амбасадору Мирославу Лазанском и директору Београдске филхармоније Ивану Тасовцу многе је навела на размишљање да смо због пандемије короне занемарили значај превентивних прегледа или да једноставно претежно мислимо о ковиду 19, заборављајући на друга, чак фатална обољења.

Др Милан Петровић, међутим, каже да се не може на основу саопштења тврдити шта је био узрок нечије изненадне смрти и да ли су те особе можда прелазиле преко здравствених тегоба које су имале јер постоје људи код којих дође до смртног исхода због фаталног поремећаја срчаног ритма и срчаног застоја, а да претходно нису имали никакве тегобе. То се дешава и младим и потпуно здравим људима на спортским теренима.

С друге стране, међутим, постоје особе које имају озбиљне здравствене тегобе које занемарују и због којих пропусте да се обрате лекару на време.

– Не би требало занемаривати погоршање постојећих тегоба: свако ко примети да се замара више у току било којег напора или ако има бол у грудима мора да се обрати лекару. Сигурно је да не треба занемаривати ни висок крвни притисак. Вредности притиска од рецимо 140 са 90 ммХГ нису за узбуну јер је реч о гранично повишеном крвном притиску, али све преко тога тражи пажњу и проверу. Вредности притиска које се означавају као хипертензија, дакле као дијагноза, последње две деценије мењале су се, али се дошло до става да се граничне повишене вредности могу толерисати код особа старијих од 60. година, али за млађе то није добро – указује наш саговорник.

(Pixabay)

Намеће се питање и да ли наши људи у доба пандемије, када у страху да се не заразе док чекају у здравственим установама избегавају одлазак код лекара, довољно брину о стању срца и крвних судова. Кардиоваскуларна обољења су, наиме, и даље водећи узрок смрти у Србији.

– Не бих то везивао за корону јер и у доба пре пандемије имали сте људе које нису бринули о здрављу срца и крвних судова, као што сада имате особе које ни током короне не пропуштају контроле и брину о себи. Чињеница је и да сада у доброј мери влада парола „снађи се”, па неко стигне до свог дугогодишњег лекара у државној клиници, а неко помоћ потражи у приватним здравственим установама. Не кажем да је то добро, али некада пацијент нема други избор – сматра наш саговорник.

Доктор Петровић каже да ако је пацијенту терапија добро одређена, што значи да се он добро осећа и нема тегобе, не мора се на шест месеци јављати на редовну контролу и мењати терапију, али овде је ипак најважнија индивидуална процена за сваког пацијента.

– Не вреди да се понашамо по шаблону јер је ситуација ванредна – наводи професор Петровић и подсећа да је тренутно могућност пацијента да изабере лекара ограничена, а наши људи су неретко инсистирали на баш одређеном лекару.

Није време да се много бира

И у доба кад није било короне поједини пацијенти нису хтели да закажу специјалистички преглед код доктора код којег је било слободних термина, већ искључиво код одређеног лекара. Др Петровић додаје да је разумљиво да се пацијенти везују за свог доктора, али када он није у могућности да их прими, а неко стање је хитно, нема разлога да се у што краћем времену не оде код другог специјалисте који може да га прими.

– Једноставна је порука: свако ко има неке новонастале тегобе треба да се јави лекару, без обзира на епидемијску ситуацију. Најопаснија је ситуација акутни коронарни синдром, односно бол у грудима који не треба занемаривати, већ на то треба увек реаговати. Овде спадају и тешки поремећаји срчаног ритма – подсећа проф. др Милан Петровић.

(Pixabay)

Од болести срца лане умрло више жена

Болести срца и крвних судова остају водећи узрок умирања у нашој земљи, с учешћем од 47,3 процента у односу на остале узроке смрти. Тако је током 2020. године од кардиоваскуларних обољења у Србији умрло више од 55.300 особа, а занимљив је податак Популационог регистра за акутни коронарни систем да је међу умрлима било чак 4.070 жена више него мушкараца. Половина ових смрти наступила је због акутног коронарног синдрома у који спадају инфаркт, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт, наводи се у извештају Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут”. Остале кардиоваскуларне болести чине исхемијска, хипертензивна и реуматска болест срца, цереброваскуларне болести, обољења крвотока...

Ковид 19 нарочито угрожава срчане болеснике и ставља их под двоструки ризик. С једне стране, срчани болесници су већ нарушеног здравља, а ако се инфицирају вирусом корона, ризик да добију тежак облик болести са често фаталним исходом је већи.

Паметно бирајте храну

Смањите слатке напитке и воћне сокове – изаберите воду или незаслађене сокове

  • Замените слаткише и посластице свежим воћем
  • Поједите пет порција воћа и поврћа дневно – могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене
  • Избегавајте алкохолна пића
  • Ограничите конзумирање прерађене и пржене хране
  • Правите код куће здраве оброке
(Фото М. Спасојевић)

Спас у кретању

  • Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи
  • Прошетајте до посла или продавнице
  • Користите степенице уместо лифта
  • Укључите се у неки спорт или плес
  • Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу)
  • Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније
  • На посао идите бициклом, ако је то могуће
  • Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру)
  • Што више слободног времена проводите у природи, физички активни

(Савети стручњака Института за јавно здравље „Батут”)

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.