Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: др ЈАНЕЗ КОПАЧ, директор Секретаријата енергетске заједнице

Није битно да ли је гас руски, њиме треба слободно да се тргује

Јанез Копач (Фото енерџикомунити.орг)

Светска гасна криза не јењава. Цене овог енергента достижу и 1.900 долара за 1.000 кубика што је незабележено. Зима још званично није ни почела, а већина европских земаља схватила је, али касно, да је производња из обновљивих извора енергија била испод очекивања да би се загрејали. За Србију, захваљујући гасоводу „Балкански ток” који од Турске преко Бугарске и Србије даље транспортује руски гас у Мађарску, Републику Српску и Хрватску, а који је „Србијагас” градио са „Гаспромом”, нема зиме, јер руска страна гас испоручује нашој земљи по цени од 270 долара за 1.000 кубика.

Дакле, иако је руски „Гаспром” једини снабдевач гасом у овом часу, тако рећи „монополиста”, цена за Србију је најнижа могућа. Међутим, подсећамо да је управо то, у време изградње гасовода, била једна од главних замерки др Јанеза Копача, директора Секретаријата енергетске заједнице. Он је наиме у изјави за наш лист још 2019. године навео да је руски гас скупљи свуда где нема конкуренцију и то важи и за Србију без обзира на добре политичке односе између две земље. Тренутна енергетска криза га је очигледно демантовала.

Данас у интервјуу за „Политику” Копач каже: „Не мислим да је битно је ли гас руски или није. Гас је само роба којом треба да се слободно тргује.”

Били сте један од главних противника градње гасовода „Балкански ток” због руског монопола како сте говорили. Шта би Србија данас радила да је чекала на неку други гас а не руски?

Секретаријат енергетске заједнице није био против изградње „Балканског тока”. Секретаријат је на захтев Агенције за енергетику Србије (АЕРС), у складу са Законом о енергетици Републике Србије која је пренела тековине трећег енергетског пакета Енергетске заједнице у своје законодавство (на правилан и потпун начин), послао своје мишљење на одлуку АЕРС-а, о изузећу тог пројекта од основних правила трећег пакета.

Секретаријат није послао а приори негативно мишљење, већ је елаборирао недостајуће делове АЕРС-ове одлуке, односно предлога о изузећу и на образложен начин захтевао допуну такве одлуке да би се у потпуности поштовали критеријуми изузећа прописани и Законом о енергетици и правом Енергетске заједнице.

Шта сте тачно тражили од АЕРС-а?

Пре свега тражили смо такав режим функционисања „Балканског тока”, да би била могућа већа конкуренција за потрошаче у Србији. АЕРС није поштовао наше препоруке и ми смо такву одлуку критиковали. То никако не значи, да би Секретаријат било када био против изградње тог пројекта.

Како сада коментаришете то што захваљујући управо том руском пројекту Србија, Бугарска, Мађарска, Република Српска и Хрватска имају гаса када га велики део Европе и света нема и не може да га купи?

У питању се мешају две сличне али различите ствари – гасовод, који представља капацитет којим се гас преноси и гас који је енергент којим се тргује. Може се имати много гасовода, да буду празни и само један, да буде пун. Проблем са гасном кризом није у капацитету кога има напретек у целој Европи (гасоводи, ЛНГ терминали, складишта) него у гасу кога нема. Србија има гас, јер „Гаспром” испуњава своје обавезе испоруке, а не зато што постоји „Балкански ток”. „Гаспром” би сигурно доставио по уговору тај гас и старом рутом, кроз Украјину, да нема „Балканског тока”. То важи и за снабдевање Мађарске и Бугарске и осталих земаља у региону.

Да ли и даље мислите да руски гас није требало да буде спас за овај део Балкана, иако алтернативе нема јер још није почео да се гради ни гасовод Ниш–Димитровград?

Гас може да се купи и из Централне Европе и допреми кроз Хоргош, да је отворен (али није јер „Србијагас” не дозвољава да се користи). Тренутно је гас из Централне Европе скупљи од оног који добавља „Гаспром” по уговору са „Србијагасом”, али прошле године је био јефтинији и можда ће за коју годину или две поново бити јефтинији. И кроз „Гастранс” („Балкански ток”) кроз 10 одсто слободног капацитета, а то је 1,3-1,4 милијарде кубика годишње, може да се допреми из другог извора у Бугарској (ЛНГ, неки други) – ако га има. Тренутно гаса на тржишту нема довољно и због тога су цене високе.

Из правца Грчке не добијамо гас. Нема ни ЛНГ за Србију... како би нам сада у овој кризи помогла ЕУ или САД чији сте значај све време потенцирали, а да сте при томе знали да тог другог гаса нема?

Мислим да сам одговорио на питање. Волео бих да знам, кад сам пропагирао амерички гас.

Чини се да је Енергетској заједници једини проблем око „Балканског тока” био тај што туда пролази руски гас од кога је требало да будемо мање зависни?

Не, проблем је можда што није више руски, јер Русија у принципу поштује трећи пакет. Проблем је у одлуци АЕРС-а која није у складу са трећим пакетом.

 

 

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Donaći izvori energije?
Sve je ovo lepo, ali ruski gas je ipak ruski a ne srpski i Srbija se uvlači u opasnu energetsku zavisnost od svakakvih političkih hirova iz SAD, EU, Ukrajine pa i same Rusije. Da li iko planira neka ozbiljna ulaganja u domaće izvore energije. Pre svega veći broj novih hidrocentrala i vetrenjača ali eventualno i čistih (sa sakupljanjem ugljendioksida) termoelektrana isl. To je na dug rok važnije od uvoznog gasa i nafte.
Donaći izvori energije?
Sve je ovo lepo, ali ruski gas je ipak ruski a ne srpski i Srbija se uvlači u opasnu energetsku zavisnost od svakakvih političkih hirova iz SAD, EU, Ukrajine pa i same Rusije. Da li iko planira neka ozbiljna ulaganja u domaće izvore energije. Pre svega veći broj novih hidrocentrala i vetrenjača ali eventualno i čistih (sa sakupljanjem ugljendioksida) termoelektrana isl. To je na dug rok važnije od uvoznog gasa i nafte.
Boris
Gas sa nacionalnom pripadnoscu. Veoma zanimljivo. Jos je zanimljivo da taj "nacionalni" robni princip ne vrijedi za zapadne proizvode...
Sloba car
Србија има гас, јер „Гаспром” испуњава своје обавезе испоруке, а не зато што постоји „Балкански ток”. Može mu se da svašta priča, ali ljudi su pismeni i prevazišli su ga.
Brilo
Kritikujete na osnovu selektivno odabranih "istina" iz clanka.
момчило
Могуће, да ће запад искористити ову прилику, да спроведе план Бжежинског да Русија своје природно богатство треба да дели са остатком света. Колико ће далеко пропаганда ићи, видећемо.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.