Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ГДЕ ПРЕСТАЈЕ ЕНЕРГЕТИКА, А ПОЧИЊЕ ГЕОПОЛИТИКА

Србија важно гасно чвориште

Осим редовних количина које стижу „Балканским током”, наша земља има и складиште „Банатски Двор”. Тако да гаса, осим у цевима, има и у резерви
Златан вар "Балканског тока" на српско-мађарској граници 4.јула ове године (Фото Јасна Петровић Стојановић)

Завршетком градње гасовода „Балкански ток”, којим гас из Русије и Турске, преко Бугарске и Србије, стиже до Мађарске, наша земља је постала транзитна и важно гасно чвориште, од чега ћемо имати вишеструку корист. Пре свега сигурно и стабилно снабдевање гасом у време светске гасне кризе, конкурентне цене, наплаћиваћемо транзитну таксу. Али, пре свега бићемо неко преко кога ће се снабдевати средњоевропске земље гасом, што до сада није био случај. То је још једна потврда колико је била добра и паметна одлука „Гаспрома” да заједнички градимо овај гасовод, каже за „Политику” Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”.

– Захваљујући овом пројекту моћи ћемо да користимо све ресурсе у региону, да их ујединимо и комерцијализујемо. Због тога нам је овај интерконектор додатно важан. Овим се ослобађамо правца преко Хоргоша, можемо да се ширимо даље и постанемо отворено тржиште као Мађарска, јер је реч о новом правцу, новој диверсификацији и новим могућностима – каже Бајатовић.

Оно што предстоји нашој земљи јесте уговарање нове цене гаса почетком наредне године. Како би Србија поново постигла најбољу цену разговори о томе, како је потврдио и сам председник Србије Александар Вучић, водиће се на највишем нивоу између њега и председника Владимира Путина. Упућени у гасни сектор очекују да ће се приликом уговарања нове цене узети у обзир нафтна формула, односно кретање цене сирове нафте у претходних девет месеци, а не берзанска цена гаса која је протеклих дана ишла и изнад 1.900 долара за 1.000 кубика, што је до сада незапамћено поскупљење.

Разлог више да се верује у постизање пристојне цене гаса за нашу земљу јесте и важан геостратешки положај који имамо јер без Бугарске као прве, али и Србије као друге земље, овај енергент не би био доступан ни другим европским земљама. Србија у овом часу гас плаћа око 270 долара за 1.000 кубика, што омогућава „Србијагасу” да не подиже цену гаса за домаћинства. Ова цена ће, како је већ потврдио први човек „Србијагаса”, остати иста до краја грејне сезоне.

– Део трошкова ће се пребацити на сам „Србијагаса”, али грађани неће имати вишу цену гаса, а неће се нико ни смрзавати – каже Бајатовић.

Оно што је додатно важно јесте да осим редовних количина које стижу „Балканским током” када гаса мало где има, Србија има и складиште гаса „Банатски Двор”. Тако да гаса, осим у цевима, има и у резерви.

Срећко Ђукић, заговорник различитих извора гаса, каже да у правом смислу речи Србија још није постала гасно чвориште будући да се из наше земље руски гас транзитира само у Мађарску. Надамо се да ће у скорије време гас из „Турског”, односно „Балканског тока” потећи бар у Босну и Херцеговину, можда у Хрватску и ка још неким суседима.

– Изванредно високе цене природног гаса, које су се у појединим моментима актуелне кризе кретале и до 2.000 долара за хиљаду кубних метара, односе се на онај гас који се продаје на гасним берзама, или гасном спот тржишту, док су цене гаса на основу дугорочно закључених уговора везане за кретање цене нафте („нафтна формула”) знатно ниже, до 500 долара. Европски потрошачи су преферирали, уз берзанске цене гаса, комбиноване цене за гас, тако да ту цену чини од 75 до 80 посто цена по „нафтној формули”, а од 20 до 25 одсто цена природног гаса са берзе – каже он.

Противници изградње „Балканског тока”, као и оног много већег неоствареног гасовода „Јужни ток”, налазе се ван Балкана. Главни смисао изградње гасовода овом маршрутом јесте у диверсификацији путева снабдевања (руским) гасом у циљу повећања степена енергетске безбедности како Србије, тако и других земаља на том потезу.

– Али чим је завршен „Балкански ток” почео да снабдева суседну Мађарску гасом преко Србије, „Гаспром” је по ранијој траси заврнуо гасне славине из Украјине. Тако се Србија гасом опет снабдева само једним правцем – руским, а Мађарска сада зависи од гаса и гасовода из Србије, као што је била обрнута ситуација деценијама. Иначе, да нема „Турског – Балканског тока”, радио би гасовод по старој траси преко Украјине и Мађарске – истиче Ђукић.

Он додаје да нико не сумња у потенцијале „Гаспрома”, међутим, дубина енергетске криза несумњиво упућује на закључак да се морају тражити алтернативе у погледу снабдевања Европе природним гасом.

– Европа већ са 40 посто зависи од руског гаса. Снабдевање гасом питање је безбедности. Зато ће течни гас даље расти у укупној потрошњи гаса у Европи. Убрзано ће се јачати алтернативни правци и извори снабдевања Европе гасом (Јужни гасни коридор, источни Медитеран, Блиски исток, северна Африка). И оно што је посебно важно – Европа убрзава прелазак на „зелену енергију”, климатски неутралну, напушта карбонска горива, прелази на различите видове алтернативне енергије, следи повратак нуклеарне енергије, прелази се на водник као потпуно чисто гориво.

– Гасна веза између Ниша и Софије гради се уз финансијско учешће ЕУ од око 25 милиона евра. Док цео гасовод преко Србије кошта 86 милиона евра капацитета око 1,8 милијарди кубика гаса годишње. У конекцији с бугарским гасним системом Србија ће начелно куповати сваки гас који долази на тржиште суседне Бугарске, руски, азербејџански, кипарски, или пак течни из терминала у Солуну и Александрополису – каже он.

С друге стране, Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже да је ова гасна криза потврдила да једино у шта можемо да верујемо и на кога да се ослонимо јесу Русија и руски гас.

– И он дефинитивно нема алтернативу. Ако није тако, где је онда тај силни гас из Азербејџана, са Кипра, Крка, из САД… – пита и каже да су то само пусте жеље Европе да смање зависност од „Гаспрома”, али им поново није пошло за руком. Стварност их је демантовала, а „монопол ’Гаспрома’”, на коме му Европа завиди, показао се као најповољнији за Србију – закључује наш саговорник.

 

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slobodan
Koliko je pametna strategija zavisnosti od jednog snabdevaca preko jednog gasnog toka????
Bajat
U pravu je. Snabdevace se drugi koji ce imati para da plate gas.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.