Среда, 01.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ГДЕ ПРЕСТАЈЕ ЕНЕРГЕТИКА, А ПОЧИЊЕ ГЕОПОЛИТИКА

Москва: проток гаса „Северним током 2” сада зависи од Немачке

Цевовод напуњен, чека се зелено светло Берлина. – Емануел Макрон истура нуклеарке, Марин ле Пен зауставља ветрењаче
(Фото EPA/EFE/ A. Rain)

У драматичној бици ЕУ да како-тако обезбеди адекватно снабдевање енергентима пред ову зиму (која би, према појединим прогнозама, могла бити веома хладна), „Северни ток 2” је потенцијални џокер који Брисел политички тешко подноси. Колико крајем септембра Европска комисија захвалила је Норвешкој што је обећала да ће услед енергетске кризе у суседству повећати испоруке природног гаса ка ЕУ. Уза сву солидарност Осла, Норвешка испоручује ЕУ тек 16 одсто неопходног природног гаса. Количина од око 40 одсто стиже из правца Сибира. А, ту Берлин и Брисел показују одређено оклевање око хитрог зеленог светла недавно завршеном руско-западноевропском пројекту „Северни ток 2”. Према најавама инвеститора и градитеља тог пројекта, тешког око 10 милијарди евра, „Северни ток 2” би удвостручио испоруке сибирског гаса Немачкој и ЕУ.

„Изградња ’Северног тока 2’ завршена је. Административне баријере које постоје према ’Северном току 2’ још нису уклоњене. На немачком регулатору је да донесе одлуку. Та одлука још није донета”, поручио је Владимир Путин на енергофоруму крајем седмице у Москви.

Теоријски, надлежна немачка агенција за издавање дозвола за рад „Северном току 2” има рок до 8. јануара да донесе своју одлуку о којој затим обавештава Брисел, који затим има рок два плус два месеца да евентуално одобри или не одобри функционисање новог гасовода. Брисел би тако до идућег маја имао рок да се изјасни колико ЕУ треба или не треба додатни сибирски гас, преко „Северног тока 2”.

У међувремену, званични Париз најављује да би могао да одобри постављање шест нових мини-нуклеарних електрана по Француској ради сузбијања последица европске енергетске кризе, пренео је лондонски „Фајненшел тајмс”. Друга најјача економија ЕУ 70 одсто електричне енергије обезбеђује из погона домаћих атомских електрана. Даљи енергетски ослонци Француске ипак су политички неизвесни. Наиме, Марин ле Пен, лидер десничарске конзервативне странке Национални фронт, најавила је ових дана да би у случају победе на председничким изборима идуће године укинула све субвенције пројектима обновљиве енергије и зауставила све ветрењаче (ветротурбине), пренео је портал „Јурактив”.

„Ветар и сунце нису извори обновљиве енергије, већ повремени и нередовни, све бих то зауставила”, најавила је Ле Пенова. У прилог овој тези иду подаци да су Атлантиком у 2021. дували најспорији ветрови у задњих 15 година, и то због сложеног склопа климатских промена.

Барел нафте лако до „стотке”

Барел нафте би врло вероватно могао да достигне цену од 100 америчких долара, проценио је руски председник Владимир Путин у среду током енергофорума у Москви, на коме су учествовали и представници ОПЕК-а, Саудијске Арабије, као и челници удружења 18 водећих светских извозника природног гаса (ГЕЦФ). Два дана касније цена барела северноатлантске нафте („брент”) достигла је први пут од 2018. године цену од 85 америчких долара док је лака тексаска нафта (WTI) тада стајала 82 америчка долара. Узлет цене нафте (упоредо с вртоглавим скоком цене палете сировина: природног гаса, угља, бакра, цинка...) неће се скоро зауставити, суморна је процена америчке инвестиционе банке Голдман Сакс. Према калкулацији с Волстрита, барел би око Нове године могао да кошта 90 долара, а следећег децембра и споменутих 100 долара. Драматични раст цене покретачке сировине глобалне индустрије узрокован је палетом фактора на којој нагли и асиметрични посткорона привредни опоравак светске економије и скок потражње црног злата представљају тек део кључних разлога.

Осека инвестиција у одржавање и развој глобалне петроиндустрије услед захтева развијених за што хитнијим прелазом на зелену агенду, катастрофалне последице урагана у Мексичком заливу по америчку петроиндустрију, мањак резерви природног гаса у складиштима на северној хемисфери и палета берзанских спекулација колико ће предстојећа зима бити љута... део су разлога што купци пред Божић и Нову годину више и не питају пошто превоз танкера на Светском мору.

У међувремену, узастопни апели водећих потрошача, предвођених Америком и Индијом, ОПЕК-у (а са њим и ОПЕК-у плус, на челу с Русијом) да доминантно петроудружење повећа испоруке, за сада остају без одјека. „Желимо да избегнемо било какве шокове на тржишту нафте”, поручио је Путин на форуму у Москви.

Званични Ријад, свестан нове политичке моћи глобалних енергопроизвођача, најављује да ће и 2022. изгледа бити година изазова за потрошаче.

„Друга тржишта, попут оног с природним гасом, треба да копирају потезе ОПЕК-а на смањењу вишкова који су настали као последице пандемије. Ми смо желели постепени, глатки повратак стабилизације тржишта и на томе постојано радимо”, рекао је у Москви принц Абдулазиз бин Салман, саудијски министар енергетике.

 

 

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Војин
У холандском Гронингену, који је чинио шестину укупне производње гаса у Европској унији долази до сталног пада домаће производње и по прорачуну затварају се бушотине, 2022. год. Производњу такође смањује Данска, Норвешке и Велике Британија. ГАС за Европу - има једино Русија, која не уцењује никаквим политичким уступцима, упозорава Андреас Ширенбек директор „Унипера“ - једне од највећих св. компанија. Мислим да сам до овог податка дошао пре 2 године из "Шпигла", када сам написао први текст.
stupin sergej
Ко је био одрастао, последњих деценија прошлог века, може да се присети борбе Запада за тржишну привреду и слободно тржиште, свугде у свету. А кад су срушили комунизам и коптирали све источне земље, те им уништили сопсвене привреде и увели своје, више им тржишна привреда и слободно тржиште не требају. Треба им борба против Руса. Зато воде пртекционашку привреду и тржиште им је протекционашко., чак на уштрб сопственог становништва. Њима у ствари није сметао комунизам сметали су им и онда Руси.
nikola andric
Ko zavisi od koga? Zamrznuti Nemci ne mogu da rade.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.