Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР

Што пре код лекара због болова у зглобовима

Ако се дијагноза хроничног артритиса не постави у прва три месеца од појаве тегоба и не започне одговарајуће лечење, више од половине оболелих ће након пет година постати трајно радно неспособно
Бол и оток зглобова, први симптоми (Pexels)

Бол и оток више зглобова, који симетрично захватају руке и ноге (најчешће шаке и стопала, али и колена, лактове, рамена), као и јутарња укоченост, која траје дуже од 30 минута, разлог су да се без одлагања потражи савет и помоћ лекара. Препознавање ових првих симптома реуматоидног артритиса и избор одговарајућег лека допринеће да десетине хиљада људи буду поштеђени свакодневног бола и патње и, још важније, инвалидитета.

У Србији живи више од 70.000 оболелих од реуматоидног артритиса, а истраживања показују да уколико се симптоми ове болести не препознају и не лече на време, више од половине оболелих ће након пет година постати трајно радно неспособно, упозорили су стручњаци поводом Светског дана борбе против артритиса.

Др Предраг Остојић (Фото Танјуг/Прес центар)

– Уколико хронични артритис не препознамо на време и не лечимо га адекватно, пустићемо болест да ради по своме, а истраживања показују да ће више од 50 посто оболелих након пет година морати да се пензионишу услед инвалидитета. Због тога је, као прво, важно да се пацијенти с хроничним артритисом рано препознају, то значи у прва три месеца од појаве тегоба. Друга битна ствар јесте да се ови пацијенти адекватно лече применом снажних антиинфламаторних, супресивних, па чак и биолошких лекова, што значи да пацијенти с хроничним артритисима морају да се лече у специјализованим установама, каквих у Србији има у свим већим градовима – истакао је доцент др Предраг Остојић с Института за реуматологију у Београду, на конференцији за штампу поводом Светског дана борбе против артритиса.

Др Остојић, иначе и председник Удружења реуматолога Србије, подсетио је на француско истраживање које је показало да ако се болест рано препозна и адекватно лечи, током пет година ови болесници не одсуствују с посла ниједан дан и нико од пацијената током тог периода не одлази у пензију, значи нема губитка радне способности.

Потрага за ефикасним леком

– Важно је да се терапија која не даје жељене резултате замени и да лекари покушају да код пацијената постигну ремисију, односно потпуно смирење процеса артритиса. Истраживања показују да чак и тада, када се болест рано дијагностикује и када се дају савремени лекови, код 20 одсто болесника ипак се не постигне ремисија и то је велики проблем, због чега наука и даље истражује нове лекове који би помогли овој петини пацијената – навео је др Остојић.

Бол и оток зглобова, први симптоми (Фото Mayoclinic.org)

Поред неповратног оштећења зглобова, постоје и многи други фактори који могу да утичу на радну способност ових пацијената, а који нису везани само за хендикеп и ограничене способности.

– И пацијенти који су у ремисији у великом проценту и даље трпе хронични бол, упркос потпуно смиреном артритису. Велики број жали се на хронични замор, осећај недостатка енергије, буде се уморни, стално су поспани током дана, имају тешкоће с несаницом, мучи их синдром немирних ногу који их буди из сна, онемогућава им нормалан сан. Око 70 одсто пацијената има одређене симптоме депресивности, а 20 одсто и дијагнозу депресије – наводи овај реуматолог.

Он објашњава и да сви ови фактори могу неповољно да утичу на радну активност болесника, али и сама неактивност, седење код куће и осећај беспотребности значајно погоршавају депресију ових пацијената и хронични замор. Зато је за њих важно да су физички активни, али и да сачувају свој посао, па је апеловао на послодавце да имају разумевање за ове особе, код којих је често продуктивност на раду смањена, али да их ипак, на неки начин, подрже.

Време је за посао

Не случајно, ове године Светски дан борбе против артритиса обележен је под слоганом „Време је за посао”, у циљу подизања свести о потреби запошљавања људи који болују од артритиса. И у Србији је усвојен Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа с инвалидитетом, Стратегија за особе с инвалидитетом, као и Стратегија запошљавања 2021–2026, па су чак предвиђене и субвенције за послодавце који запосле ове особе, а међу њима и пацијенте с реуматоидним артритисом.

Редовна физичка активност веома је важна за ове пацијенте​ (Pixabay)

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић подсетио је да су издвојене субвенције за отварање нових радних места за особе с инвалидитетом и да се 12 месеци уплаћују износи у висини минималне зараде послодавцу који запосли особу с инвалидитетом без радног искуства.

Председница Удружења оболелих од реуматских болести др Мирјана Лапчевић изнела је податак из недавног онлајн истраживања у које се укључило 70 предузећа и 200 пацијената: нажалост половина и једних и других нису знали за поменуте субвенције. Она се нада да ће информисање у овој важној области убудуће бити боље, јер реуматске болести могу да утичу на радну способност, али да то не значи да особе које су оболеле од њих не могу да раде.

Болест пре 16. рођендана

У Србији од реуматоидног артритиса болује око 2.000 деце код којих се болест јавила пре 16. рођендана.

– Принципи лечења су исти: важно је да се што пре постави дијагноза болести. Можда је то у дечјем узрасту донекле лакше. Јер, ако се дете жали на бол у зглобу или уколико се види да штеди руку или ногу приликом ходања, то мора обавезно да се провери код супспецијалисте реуматологије, да би се што пре поставила дијагноза, али и започело лечење. Код деце се примењују готово сви исти лекови као и код одраслих. Имам пацијенте с јувенилиним артритисом који су дочекали дубоку старост с одређеним блажим степеном инвалидности, јер су током болести били добро лечени. Физикална терапија је саставни део лечења деце с овом дијагнозом и за све дилеме око спорта и физичке активности родитељи ће најбољи савет добити од специјалисте физикалне медицине и рехабилитације – казао је др Остојић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.