Субота, 27.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: проф. др СИМА АВРАМОВИЋ, амбасадор Србије у Ватикану

Заједнички нам је интерес очување хришћанских вредности

Наша држава високо цени став Свете столице да не признаје тзв. независност Косова и надамо се да ће на том ставу истрајати
(Фото МСП/Vatican media)

Век од успостављања дипломатских односа Србије и Свете столице недавно је обележен у српској престоници изложбом коју чине вредна архивска документа, делови преписке највиших представника државе и папа, одлуке о помагању Католичке цркве у Србији, између осталог и у домену школства. Јубилеј ће бити прослављен и у Ватикану, такође тематском изложбом „Србија и Света столица 1878–1914”, која ће на Понтификалном латеранском универзитету у Риму бити отворена данас. Мада се, као и неколико других ватиканских универзитета, Универзитет Латеранензис налази у Риму, односно Италији, он суштински има екстериторијални статус и сматра се делом ватиканског простора, објашњава у разговору за „Политику” амбасадор Републике Србије при Светој столици проф. др Сима Аврамовић.

– Зато ће изложба бити отворена под заставама Србије и Свете столице, уз интонирање наше и понтификалне државне химне, која се понекад назива и папском химном. Сто година од почетка рада дипломатских мисија Србије и Ватикана у Риму и Београду навршило се прошле године, али се тај догађај обележава с малим закашњењем због пандемије ковида 19. Изложбу је у прилично кратком времену припремио Државни архив Србије, уз велико залагање директора др Мирослава Перишића и његовог тима – напомиње проф. др Сима Аврамовић.

Како видите односе Републике Србије и Свете столице данас? Шта су највећи потенцијали међудржавне сарадње?

Односи Србије и Свете столице веома су коректни и добри, али простора за њихово даље усавршавање има доста. Поред унапређења политичких контаката, велики простор је већ сада отворен за сарадњу у области културе, научноистраживачког рада и образовања. Ова изложба представља само први корак, који наговештава и могућу институционалну сарадњу с нашим универзитетима. Осим тога, један број наших студената већ студира на понтификалним универзитетима, углавном на последипломском нивоу, и ти млади људи представљају будући ослонац и гарант нових облика сарадње. Неки од њих су значајно допринели и у припремању ове две изложбе и њеног врло квалитетног каталога.

Да ли и држава, попут Српске православне цркве, ставља акценат на решавање спорних питања из периода Другог светског рата?

Неспорно је да има још увек отворених питања која су од подједнаког значаја за СПЦ и за нашу државу. Нека од њих ће морати да се сагледавају не само кроз њихову политичку димензију већ и кроз одговарајућа стручно-научна истраживања. Томе доста може допринети недавна одлука Свете столице да се у Ватиканском апостолском архиву, који се дуго називао Тајни архив, прошири круг докумената који могу бити од значаја за потпуније сагледавање тешких историјских времена, чему имају приступ и наши истраживачи.

Шта ће бити ваши приоритети на месту амбасадора Србије при Светој столици?

Поред сарадње у већ поменутим областима, наш приоритет је изграђивање поверења, што бољих, чвршћих и чешћих билатералних, па и личних односа, што је предуслов за све друго. Наша држава високо цени став Свете столице да не признаје тзв. независност Косова и надамо се да ће на том ставу истрајати. Неопходно је непрестано подсећати да је наш заједнички интерес очување хришћанске баштине, хришћанских вредности, па и само опстајање хришћанства. У свакој прилици се мора говорити о томе колико је угрожено наше становништво и српско културно наслеђе на КиМ, које представља и део општехришћанске и европске традиције.

Какве су ваше ингеренције када је реч о међуцрквеним односима? Да ли Света столица, али и Српска православна црква, с представницима других цркава комуницира директно или и преко амбасадора тих земаља?

Одвојеност државе и цркве не значи и забрану било каквог њиховог додира. Напротив, савремени тренд и у Европи је тзв. кооперативна одвојеност државе, цркве и верских заједница. Но, независно од те теоријске подлоге, нормално је да се односи између државних и црквених посленика преплићу, наравно без непосредног мешања у сферу оног другог. Дакако, то не значи и забрану размене мишљења и о најделикатнијим темама, поготово онима које имају ширу националну конотацију. С друге стране, цркве одржавају своје међусобне контакте, наши црквени великодостојници су више пута боравили у Ватикану, па и обрнуто, а неке најављене посете ватиканских званичника нису се одржале због пандемије ковида 19. Надамо се да би се релативно скоро могла реализовати посета једног високог званичника Свете столице Србији, а наш министар спољних послова Никола Селаковић ће, приликом доласка на отварање поменуте изложбе, имати и сусрете у Ватикану на највишем нивоу.

Колико је долазак папе у Србију државно, а колико црквено питање, будући да је римски папа и представник државе, али и поглавар Римокатоличке цркве?

То је несумњиво деликатно питање и за државу и за цркву. Наша држава се недвосмислено изјаснила кроз неколико пута поновљену изјаву председника Вучића да такву посету жели да види. Наша СПЦ има веома добре контакте с Римокатоличком црквом, које је нарочито унапредио Његова светост патријарх српски Порфирије, још док се налазио на положају митрополита загребачко-љубљанског. Све то свакако може допринети његовим чешћим сусретима с ватиканским званичницима на високом нивоу, што већ само по себи представља важан домет, независно од тога да ли ће до посете папе Србији у догледно време доћи или не.

 

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vasa
I nasi su se prozvali "Sveti arhijerejski sabor".
Djope
Света Столица?! - Чињеница да је саму себе назвала "света" а остала жива је фантастична.
Vasa
Papa Francisko je hrabar, mudar i iskren hriscanin. Imati dobre odnose sa covekom koga slusa i postuje 2 milijarde ljudi, moze Srbiji da otvori mnoga vrata i donese grancicu mira. Pozdravljam arhijereje SPC i sve pravoslavne koji - kao i ja - pozdravljaju dobre odnose sa Vatikanom i ocekuju papinu posetu Srbiji.
Djope
Бураз, католичка црква је корпорација која није ту ради срба, него ради себе. Не наседај на преваре старих латина. Кад их је Свети Сава прозрео и милиони срба пре нас, како тако кратко памтиш.
Филип
Кристчанство по упутама католичанства учинило је многе по свијету под земљом или са трајним ранама од Аљаске до Аустралије. Вријеме је да неко каже, извините за све.
Empty Straw
Na priznaju državu Bondstil ali zidaju katedrale po Prištini.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.