Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Прописи за заштиту купаца у онлајн трговини су превазиђени

Један од шест купаца током 2019. куповао преко интернета, а данас је овај вид трговине доминантан, због чега се тема заштите потрошача поново налази на столу у Бриселу
(Фото EPA-EFE/L. Zenaro)

Потрошња је током 2019. године чинила 52,6 одсто бруто друштвеног производа Европске уније, али се много тога до данас променило. Један од пет потрошача имао је макар један разлог за жалбу на куповину у претходној години, док је све више оних који робу углавном купују преко интернета. И док је један од шест купаца током 2019. куповао онлајн, данас је овај вид трговине доминантан, али прописи се нису мењали, због чега се тема заштите потрошача поново налази на столу у Бриселу. Пандемија је, наводи се, показала колико су важне заштита потрошача и блиска сарадња надлежних у ЕУ.

На недавно одржаној пленарној седници чланови Европског одбора регија усвојили су мишљење о новој агенди потрошача, у којем се истиче важност заштите њихових права. Заштита потрошача, како су рекли, мора узети у обзир нове околности изазване пандемијом, промене у животној средини, дигиталну трансформацију, глобализацију и настајуће посебне потребе угрожених потрошача. Локални и регионални представници нагласили су да је потребна помоћ малим и средњим предузећима у њиховој дигиталној и зеленој транзицији без повећања административних оптерећења.

Алексија Бертран, заступница у Бриселском региону и известилац нацрта мишљења о новој агенди потрошача, изјавила је да је заштита потрошача једна од најважнијих европских политика.

– Директно се тиче Европљана који су се у претходном периоду суочили с многим проблемима. То нас обавезује да преиспитамо област заштите потрошача јер поново морамо да потврдимо како систем функционише и како се прописи спроводе на свим нивоима – изјавила је Бертранова.

Европски одбор региона је у заједничком саопштењу навео да постоје области у којима су потрошачи током пандемије били оштећени и да се то мора исправити у будућности. На пример, недавно је дошло до промена права путника у железничком саобраћају, али би то, кажу, требало применити и на друге области, попут културе и других догађаја.

– Одржива потрошња кључна је за постизање наших циљева. Потрошачи из ЕУ играју важну улогу у зеленој транзицији, па су се чланови овог одбора сложили да је важно и пружање транспарентних и јасних информација о одрживости и друштвеном и еколошком утицају. Новине су бројне, а тичу се, између осталог, подршке пословним моделима који потрошачима омогућавају куповину услуга, уместо робе, подршке локалним и регионалним пројектима за развој финансијске писмености потрошача, укључујући нове дигиталне технологије – наведено је у саопштењу.

У неким земљама, попут Србије, онлајн трговина вртоглаво расте будући да до сада није била толико заступљена и да и наши грађани убрзано мењају навике. Само у 2019. години на овај начин је остварен промет од 328 милиона евра, док је 2016. износио 221 милион евра. Истраживања показују да у последње четири године онлајн трговина у Србији расте по стопи до око 14 одсто годишње. Према подацима Републичког завода за статистику, највећи број потрошача на интернету у нашој земљи куповао је одећу (52 одсто), спортску опрему (26 одсто), петина кућне уређаје, нешто мање компјутере, таблете, али и намештај и играчке. Више од осам одсто купаца на интернету наручивало је храну из ресторана. На одлуку потрошача да одаберу електронску уместо обичне трговине утицала је чињеница да су људи током пандемије проводили више времена код куће и за рачунаром. Крајем године су објављена истраживања која показују и да 36 одсто потрошача не планира да се врати у традиционалне продавнице.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.