Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Трговци људима жртве терају на просјачење, проституцију и крађу

Ово тешко кривично дело, уз шверц дроге и оружја, спада у три најпрофитабилније незаконите делатности. На удару криминалних група најчешће су младе особе
(Фото Д. Јевремовић)

Од почетка године до септембра у нашој земљи идентификоване су 32 жртве трговине људима, подаци су Центра за заштиту ових жртава у оквиру надлежног министарства.

Малолетних жртава било је девет и реч је о девојчицама.

Њих четири биле су жртве сексуалног искоришћавања, две радне експлоатације, две су биле принуђене на брак и једна је била принуђена на вршење кривичних дела.

У сусрет Европском дану борбе против трговине људима, 18. октобра, покренута је дигитална платформу за средњошколце – „Како да се заштитиш од трговине људима”, како би млади препознали ризик и сачували се.

У Србији и осталим земљама западног Балкана, деца и млади чине већину међу идентификованим жртвама трговине људима, саопштиле су организације „Атина” и Центар за права детета.

„Циљ настанка платформе јесте да се млади, који и јесу у повећаном ризику да постану ове жртве, директно информишу о томе како да препознају те ризике и како да се заштите”, наводи се у саопштењу.

Због тога, објасниле су организације које спроводе овај пројекат, осмишљена је платформа која садржи одговоре на најважнија питања о трговини људима, упутства о томе како се сачувати и превазићи предрасуде које прате овај проблем.

Платформа је резултат вишемесечног заједничког рада на пројекту „Кампања за подизање свести о трговини децом у Републици Србији”, који се спроводи уз финансијску подршку Европске уније и Савета Европе.

Последњи случај трговине људима у нашој земљи откривен је прошле недеље када је полиција ухапсила три особе због сумње да су од децембра 2014. до хапшења терали на просјачење мушкарца са инвалидитетом. Виши суд у Београду одредио је притвор до 30 дана Ј. С. (50), као и његовом сину Ј. С. (25) и снаји М. Ж. (25), који се терете да су извршили ово кривично дело. Осумњичени су на саслушању у тужилаштву негирали кривицу. У Вишем тужилаштву у Београду исказ би наредних дана требало да да и оштећени, након чега ће се знати даљи ток овог поступка.

Према незваничним сазнањима, отац, син и снаја испричали су на саслушању да је мушкарац са инвалидитетом живео са њима као члан породице од 2009. тврдећи да га нису терали да проси, већ да је то био његов стил живота. Третирали су га, наводно, као члана породице, имао је своју собу, свој аутомобил, чувао је псе. Тврде да је он просио и пре него што је дошао да живи код њих и да га нису они наговарали на то. Рекли су да им је повремено давао по 2.000 динара, како би учествовао у кућном буџету.

Са друге стране, полиција је након њиховог хапшења саопштила да су осумњичени користили тешке животне прилике мушкарца, да су га експлоатисали и без обзира на временске прилике терали да проси на прометним раскрсницама у Београду, шест дана у недељи и дневно им предаје најмање 100 евра.

Трговина људима се јавља у више облика: као радна експлоатација, принудни рад, принудни брак, принудно просјачење, терање на вршење кривичних дела, принудна проституција, трговина органима, коришћење у оружаним сукобима… Ово кривично дело подразумева куповину и продају неке особе ради њеног искоришћавања до којег долази услед употребе силе, претње, преваре, заблуде, злоупотребе овлашћења, злоупотребе тешког положаја, отмице...

Пристанак жртве на експлоатацију не мења чињеницу да је реч о трговини људима и не може представљати околност која искључује постојање овог кривичног дела. Незапосленост, социјална искљученост, дискриминација, насиље, сиромаштво… неки су од многобројних фактора који утичу да неко постане жртва трговине људима.

У Центру за заштиту ових жртава наводе да је ово тешко кривично дело друштвени феномен који има утицај на скоро читаву планету.

„Kада тај исти проблем не прави разлику између развијених и земаља у транзицији, попут најгоре епидемије погађа милионе деце, жена и мушкараца, а са друге стране доноси милијарде долара профита криминалцима широм планете, када 21. век увелико тече, а и даље се чују фразе попут ропства, принуде, трговања органима, онда морамо имати у виду да се у борбу против трговине људима морају укључити сви расположиви друштвени ресурси и алармирати целокупна мeђународна заједница”, наводе у центру.

Наглашавају да жртве трговине људима немају слободу кретања и слободу избора јер су јој негирана сва људска права.

„Трговина дрогом, оружјем и људима су три најпрофитабилније криминалне делатности. Велика материјална корист, минимални трошкови и мали проценат осуђених трговаца људима представљају значајне параметре који опредељују многе криминалце и организоване групе да се баве овим незаконитим активностима”, напомињу у Центру за заштиту жртава трговине људима.

Казне од три до дванаест година

У закону пише да ко силом или претњом, довођењем у заблуду или одржавањем у заблуди, злоупотребом овлашћења, поверења, односа зависности, тешких прилика другог, задржавањем личних исправа или давањем или примањем новца или друге користи, врбује, превози, пребацује, предаје, продаје, купује, посредује у продаји, сакрива или држи другу особу, а у циљу експлоатације његовог рада, вршења кривичних дела, проституције или друге врсте сексуалне експлоатације, просјачења, употребе у порнографске сврхе, успостављања ропског или њему сличног односа, ради одузимања органа или дела тела или због коришћења у оружаним сукобима, казниће се затвором од три до дванаест година.

Разлике са недозвољеним преласком државне границе

Кроз свакодневну праксу, најчешће се јавља проблем разликовања трговине људима са сродним кривичним делом „недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи”.

Циљ кријумчарења је илегално пребацивање људи преко државне границе и увек подразумева пристанак односно сагласност кријумчарене особе. Једна од основних разлика је да кријумчарење преко границе подразумева постојање жеље илегалног мигранта да пређе границу, од чега може одустати у сваком тренутку, док жртва трговине људима најчешће нема такву могућност. Такође, особе које желе илегалан улазак у другу земљу најчешће прве контактирају кријумчаре миграната, док трговци људима на разне начине регрутују жртве ступајући први у контакт са њима. Кријумчарени мигранти су после преласка државне границе слободни, а жртве трговине људима нису.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vesna Cvejic
Sta se radilo godinama unazad? Sve se to znalo, a niko nista nije poduzeo!
Aleksandra
Meni je neverovanto da okrivljeni dobiju samo 3 do 12 godina zatvora. Ako ovo zelimo a iskorenimo, moramo stroze mere da uvedemo da im ne padne na pamet da se ovde bave trgovinom ljudi i organa. A uglavnom ztrve su deca koja nemaju obrazovanje da se cuvaju (jer to dobijaju srednjoskolci) ili nemaju drugog izbora jer ih roditelj proda u roblje.
Дипломирани политиколог
За људе који терају децу да просе треба увести најстроже могуће казне, па да имају једно 6 година робије да мало поразмисле о томе шта су урадили. Када бисмо имали правосуђе ово би можда и било могуће.
Бата
Нису чиста посла са (комуналном)полицијом када је очигледно да просјаци у центру БГ редовно "раде". Као да неко намерно ствара у становништву (и код туриста, што је непријатно али секундарно) слику о нама као инфериорном друштву. "Свирачи" у Кнез Михаиловој стварају понижавајућу какофонију. Бескућници, многи очигледно умно болесни, тумарају и спавају у пролазима. Старица која летос лежи на тротоару код летње баште хотела Москва на Теразијама и проси. И то све из дана у дан. Не изгледа случајно.
Боро
И? Што ви то нама све говорите? Имамо ли ми МУП и Министарство Правосуђа?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.