Понедељак, 29.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зов Бандунга и Београда за здрав и миран свет

Покрет несврстаности би поново могао да покаже политичку корист, посебно за мале земље које се налазе под притиском интереса великих и моћних сила, а појавом пандемије короне, таква дугогодишња сарадња која постаје традиционална између тих земаља представљала би без сумње један императив
Вече Индонезије у Београду (Фото A. Васиљевић)

Вече Индонезије у Београду На крају Другог светског рата, када је оружје утихнуло, дошао је тренутак у коме је требало почети са конструктивним и продуктивним радом у циљу егзистенције и развоја многих друштава оштећених ратом, али и у циљу очувања мира, како се човечанство не би поново суочавало са опасностима које прете уништењу. Ослабљење великих сила, са било које стране, као последица трошења расположивих снага током дугогодишњих ратова, неким народима је омогућило да устану и потраже своја места, као независне земље у светским форумима.

Војни и политички хаос на терену, због предаје Јапана, као тадашњег окупатора Индонезије, савезничким снагама на крају Другог светског рата и процес разоружања изгубљене стране у рату, представљао је прилику за индонежанске борце да окончају своју борбу и прогласе независност индонежанског народа 17. августа 1945. г. Такав проглас независности није представљао изненађење за Јапан, који је при крају рата обећао да ће дати независност Индонезији, међутим за победничку страну која се спремала да се врати у своју тада бившу колонију и настави своју окупацију, такав проглас независности је био велико изненађење.

Крај Другог светског рата није значио и крај непријатељских сукоба између неких држава (народа), а проглас независности Индонезије није значио слободу за индонежански народ од непријатељске претње. Сведок таквог стања био је Бандунг, главни град индонежанске провинције Западне Јаве. Индонежански народ, који је тек прогласио своју независност, у Бандунгу је негостољубиво дочекао долазак армија савезничких сила заједно са армијом Холандије, које су имале намеру да наставе окупацију, прекинуту услед Другог светског рата. Одлука новоформиране индонежанске армије да уз подршку народа спали цео град у знак одбијања предаје града новом окупатору, забележила је Бандунг у индонежанској историји као херојски град, назвавши га „Бандунг у пламену”.

Претпостављајући да се таква ситуација не дешава само у Индонезији, већ и у неким другим земљама и градовима, тадашњи премијер Индонезије, Али Састроамиђојо је сматрао неопходним сазивање међународне конференције између нових независних земаља из Азије и Африке, у циљу сарадње у борби против колонијализма и за очување мира и стабилности у свету. Његов предлог за сазивање међународне конференције земаља Азије и Африке упућен Парламенту Индонезије 1953. године разматран је на конференцији пет земаља Азије (Бурма, Индија, Пакистан, Шри Ланка и Индонезија) у Коломбу (Шри Ланка) средином 1954. а касније је прихваћен на конференцији истих земаља у Богору (Индонезија) у децембру 1954. На основу тога је одржана међународна конференција земаља Азије и Африке у Бандунгу од 18. до 24. априла 1955. г. што представља прву највећу међународну конференцију нових независних земаља Азије и  Африке после Другог светског рата са учешћем 29 земаља.

Конференција у Бандунгу је донела декларацију која садржи важне принципе међународних односа, познатих као „Десет бандунгшких принципа”, а који су истовремено представљали политичке смернице за све земље и народе који желе мир, стабилност и сарадњу.

Ти принципи су били веома важни за тадашњу међународну ситуацију после завршетка Другог светског рата, јер су представљали покретач, односно подстрек истакнутим лидерима земаља ван блока као што су Јосип Броз Тито (председник Југославије), Сукарно (председник Индонезије), Нехру (премијер Индије), Насер (председник Египта), и Нкрумах (председник Гане), у њиховој борби за спречавање великог рата, који је претио свету услед све наоштренијег хладног рата између тадашња два блока, источног и западног.

Снагом Бандуншке конференције и одлучношћу Брионског самита, свет је успео да посведочи одржавању прве међународне конференције у Београду 1961. између земаља ван блока са скоро свих континената познате као самит несврстаних земаља. Важност првог самита несврстаних земаља, за тадашње међународне односе, била је видљива у свету после Београдског самита, након чега је дошло до пораста све већег броја земаља чланица несврстаних, који је достигао више од половине укупних чланица Организације уједињених нација.

Београдски самит означава почетак постојања новог светског форума, поред већ постојећег (УН) за међународну сарадњу тих земаља, али и представља њихов форум за консултацију и консолидацију ставова уочи већег мултилатералног скупа – заседање ГС УН. Свет после Београдског самита није више монопол два блока, него постоји и блок земаља несврстаних као нови блок који не припада западу нити истоку а има значајну улогу у решавању разних светских проблема. Београдски самит представља полазну тачку у борби за нови светски поредак који се темељи на принципима поменутим на првом самиту несврстаних 1961. и у Бандунској конференцији 1955.

У историји покрета несврстаних, били смо сведоци и попуштања политичке улоге несврстаности у међународним односима. Међутим то не значи окончање заједничке борбе тих земаља за мир у свету као и за просперитет свих народа света, за њихову безбедност у односу на разне претње, било од стране људи или саме природе.

Имплементација класичне праксе једностраног наметања воље великих сила малим земљама је још увек присутна  на крају 20. и на почетку 21. века.

У оваквим случајевима би покрет несврстаности поново могао да покаже политичку корист, посебно за мале земље које се налазе под притиском интереса великих и моћних сила, а појавом пандемије короне, таква дугогодишња сарадња која постаје традиционална изме]у тих земаља представљала би, без сумње један императив. Солидарност и заједничка борба тих земаља које представљају карактеристичне особине покрета, веома су корисне не само за њих већ и за свет уопште при суочавању са претњама и озбиљном опасношћу данашњице за људски живот због тог опаког вируса.

На основу горе наведеног, можемо закључити да документ Београдског првог самита несврстаних има историјски, стратешки али и филозофски значај, који може да представља користан фундамент у борби за спас света од претњи уништења услед рата у било којем облику.

С тиме у вези, пожељно је да се од тих земаља очекује подршка и солидарност са иницијативом Србије, Индонезије и још неколико других земаља, да поменути документ првог самита несврстаних земаља у Београду 1961. буде признат као „Меморија света” од стране Унеска, јер се са сигурношћу може тврдити да од таквог акта народи света не би имали штете него само корист.

Бивши припадник Ратне морнарице Индонезије, пензионисани правник Амбасаде Индонезије у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.