Понедељак, 29.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Девет деценија Позоришта младих

Значајан датум и сама годишњица подударају се са титулом европске престонице културе, коју Нови Сад добија следеће године, каже Михајло Несторовић, директор ове куће културе
„На Вуковом трагу“, једна од успешних представа Позоришта младих (Фото: Срђан Дорошки)

Новосадско Позориште младих у актуелној сезони обележава 90 година трајања. Основано је 1932. године као Луткарско позориште, при Соколском друштву у Новом Саду. Др Лазар Драгић, касније први челник Позоришта лутака, послат је најпре у Љубљану на течај луткарства. Из Љубљане је стигла и прва велика покретна позорница, првих 11 лутака марионета и дело које ће бити изведено… Тако је све кренуло. За протеклих девет деценија постојања, на сцену ове театарске куће постављено је више од 300 наслова, одиграно више од 20.000 представа, а видело их је преко три милиона гледалаца.

Михајло Несторовић (Фото: лична архива)

‒ Тај значајан датум и сама годишњица подударају се са титулом европске престонице културе , коју Нови Сад добија следеће године. Позориште младих је партнер ЕПК у четири позоришна пројекта и представљаће централни део позоришног програма у Новом Саду ‒ каже за „Политику” Михајло Несторовић, директор Позоришта младих, и открива са каквим плановима са својим ансамблом улази у слављеничку сезону:

‒ Ко што сам поменуо, као партнери ЕПК, радимо велике пројекте, рекао бих и значајне, следеће године. После „Паклене поморанџе”, са Коканом Младеновићем, улазимо у нову авантуру. То је представа, односно улични спектакл „Гуливерова путовања”, по тексту Браниславе Илић, луткарска представа са „Гранд гињолама” и преко 30 лутака разних техника, којом ћемо отворити новоосновани међународни фестивал за децу и младе: „Новосадске позоришне игре”.

Потом, наводи Несторовић, са многобројном интернационалном екипом аутора, приређујемо сценски спектакл „Алтернативна историја Европе”, који ће у форми некадашњег слета, бити изведен у дане „Егзита”, на стадиону Војводине, те се на јесен канимо да радимо представу „Машја канџа”, драматизацију истоименог стрипа, у којој ћемо, први пут, применити 3Д мапинг технологију као сценографију.

Своју салу Позориште лутака добило је 1936. изградњом Спомен-дома „Краљ Александар Први”, велелепном и модерном здању израђеном по пројекту угледног архитекте Ђорђа Табаковића.

Током Другог светског рата позориште није радило, претрпело је велику штету: лутке, сценографија, костими су уништени или украдени. Под именом Војвођанско позориште лутака почело је да ради непосредно по завршетку рата, али уз велике тешкоће. У помоћ је притекао Жарко Васиљевић, тада управник Војвођанског народног позоришта. Уследила је промена имена у Градско позориште лутака, затим Позориште лутака, да би 1968. позориште добило свој данашњи назив Позориште младих које је уједно прво луткарско позориште у Србији и Војводини.

Вечерња, касније Драмска сцена, почиње да функционише 1991. године. Од тада у Позоришту младих функционишу две сцене: Сцена за децу и Драмска сцена. Шта се променило у овом позоришту од тог времена до данас, Несторовић каже:

‒ Најважније је да се није променио однос према луткарству и неговање истог. Напротив, унапређено је, и Позориште младих је не само присутно на свим релевантним фестивалима у Европи, него је често и добитник престижних признања и титула. Оно што представља највећу промену јесте надградња позоришта, које временом постаје озбиљно градско позориште, сада са две сцене: дечјом и вечерњом.

Какву репертоарску политику заговара будући да га познајемо као амбициозног управника најпре Народног позоришта у Сомбору, сада и првог човека новосадског Позоришта младих, Михаило Несторовић каже:

‒ Оно што сам зацртао као пут нашег позоришта јесу теме које се тичу младих: вршњачко насиље, дрога, алкохол и борба против истих зала, екологија, породица и односи у њој, мјузикли, комедије и наравно представе за децу свих узраста и луткарство као позоришну дисциплину, по којој смо још увек препознатљиви. Наравно, да се у процесу рада придржавамо свих прописаних мера, али смо и мишљења да се човек тешко може разболети у позоришту. Бар ће духовно здрав да изађе из њега.

Надам се да ће се бројем вакцинисаних смањити број болесних, а самим тим и број публике у позориштима повећати и да ће се људи осећати слободније и безбедније.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.