Девет деценија Позоришта младих

Новосадско Позориште младих у актуелној сезони обележава 90 година трајања. Основано је 1932. године као Луткарско позориште, при Соколском друштву у Новом Саду. Др Лазар Драгић, касније први челник Позоришта лутака, послат је најпре у Љубљану на течај луткарства. Из Љубљане је стигла и прва велика покретна позорница, првих 11 лутака марионета и дело које ће бити изведено… Тако је све кренуло. За протеклих девет деценија постојања, на сцену ове театарске куће постављено је више од 300 наслова, одиграно више од 20.000 представа, а видело их је преко три милиона гледалаца.

Михајло Несторовић (Фото: лична архива)

‒ Тај значајан датум и сама годишњица подударају се са титулом европске престонице културе , коју Нови Сад добија следеће године. Позориште младих је партнер ЕПК у четири позоришна пројекта и представљаће централни део позоришног програма у Новом Саду ‒ каже за „Политику” Михајло Несторовић, директор Позоришта младих, и открива са каквим плановима са својим ансамблом улази у слављеничку сезону:

‒ Ко што сам поменуо, као партнери ЕПК, радимо велике пројекте, рекао бих и значајне, следеће године. После „Паклене поморанџе”, са Коканом Младеновићем, улазимо у нову авантуру. То је представа, односно улични спектакл „Гуливерова путовања”, по тексту Браниславе Илић, луткарска представа са „Гранд гињолама” и преко 30 лутака разних техника, којом ћемо отворити новоосновани међународни фестивал за децу и младе: „Новосадске позоришне игре”.

Потом, наводи Несторовић, са многобројном интернационалном екипом аутора, приређујемо сценски спектакл „Алтернативна историја Европе”, који ће у форми некадашњег слета, бити изведен у дане „Егзита”, на стадиону Војводине, те се на јесен канимо да радимо представу „Машја канџа”, драматизацију истоименог стрипа, у којој ћемо, први пут, применити 3Д мапинг технологију као сценографију.

Своју салу Позориште лутака добило је 1936. изградњом Спомен-дома „Краљ Александар Први”, велелепном и модерном здању израђеном по пројекту угледног архитекте Ђорђа Табаковића.

Током Другог светског рата позориште није радило, претрпело је велику штету: лутке, сценографија, костими су уништени или украдени. Под именом Војвођанско позориште лутака почело је да ради непосредно по завршетку рата, али уз велике тешкоће. У помоћ је притекао Жарко Васиљевић, тада управник Војвођанског народног позоришта. Уследила је промена имена у Градско позориште лутака, затим Позориште лутака, да би 1968. позориште добило свој данашњи назив Позориште младих које је уједно прво луткарско позориште у Србији и Војводини.

Вечерња, касније Драмска сцена, почиње да функционише 1991. године. Од тада у Позоришту младих функционишу две сцене: Сцена за децу и Драмска сцена. Шта се променило у овом позоришту од тог времена до данас, Несторовић каже:

‒ Најважније је да се није променио однос према луткарству и неговање истог. Напротив, унапређено је, и Позориште младих је не само присутно на свим релевантним фестивалима у Европи, него је често и добитник престижних признања и титула. Оно што представља највећу промену јесте надградња позоришта, које временом постаје озбиљно градско позориште, сада са две сцене: дечјом и вечерњом.

Какву репертоарску политику заговара будући да га познајемо као амбициозног управника најпре Народног позоришта у Сомбору, сада и првог човека новосадског Позоришта младих, Михаило Несторовић каже:

‒ Оно што сам зацртао као пут нашег позоришта јесу теме које се тичу младих: вршњачко насиље, дрога, алкохол и борба против истих зала, екологија, породица и односи у њој, мјузикли, комедије и наравно представе за децу свих узраста и луткарство као позоришну дисциплину, по којој смо још увек препознатљиви. Наравно, да се у процесу рада придржавамо свих прописаних мера, али смо и мишљења да се човек тешко може разболети у позоришту. Бар ће духовно здрав да изађе из њега.

Надам се да ће се бројем вакцинисаних смањити број болесних, а самим тим и број публике у позориштима повећати и да ће се људи осећати слободније и безбедније.