Замерке из Брисела због слабог напретка у области црногорског правосуђа

БРИСЕЛ - ПОДГОРИЦА - У годишњем Извештају о напретку Црне Горе на европском путу наводи се да су „тензије и неповерење међу политичким актерима обележили извештајни период који се односи на политичке критеријуме”.

У Извештају у који је Радио-телевизија Црне Горе имала увид, наводи се да је дубока поларизација између нове владајуће већине и опозиције трајала током 2020. године и појачала се у постизборном периоду.

„Узаврели односи и неповерење подстакли су честе ескалације и додатно погоршали политичке поделе, укључујући и унутар владајуће вићине.

Истиче се да су неслагања између извршне и законодавне власти успорила реформски рад.

Остаје, констатује се, да се обезбеди веродостојан, независан и ефикасан институционални одговор на тзв. „аферу коверта”.

Владајућа већина је често иницирала или доносила законе по убрзаној процедури, без неопходних јавних консултација и без одговарајућег узимања у обзир услова за приступање ЕУ.

Наводи се да је састав садашњег парламента „без преседана” у историји Црне Горе.

„Парламент до сада није могао осигурати потребну двотрећинску већину за важна именовања судија, па су кључне функције правосудног система и даље попуњене на основу вршилаца дужности”, пише у Извештају.

Наводи се и да се Црна Гора и даље умерено спремна за примену правних тековина ЕУ и европских стандарда у области правосуђа и основних права и уопштено је постигла ограничен напредак, са ограниченим резултатима у погледу одговорности.

Међутим, истиче се да није постигнут напредак у области правосуђа, а имплементација кључних правосудних реформи стагнира.

Констатује се да капацитети за решавање кријумчарења дувана и прања новца још нису на очекиваном нивоу.

Црна Гора, додаје се, још мора да реши неке системске недостатке у свом систему кривичног правосуђа, укључујући и начин на који се предмети организованог криминала решавају на судовима.

Остварен је, кажу, ограничен напредак у области слободе изражавања.

Извештај о напртеку констатује да је било неких нових помака у истрази о убиству истраживачког новинара 2018. године, али остаје да се осигура потпуно и ефикасно судско праћење овог случаја и других важних старих случајева.

Потребни су, истичу, одатни напори да се ограниче ефекти дезинформација и интернетског узнемиравања и говора мржње, уз осигурање да такве мере не ограничавају несразмерно слободу изражавања.

„Медијска сцена је и даље високо поларизована, често обележена политички пристрасним и неуравнотеженим извештавањем, укључујући велико учешће страних медија из региона, што је било посебно запажено током изборних периода. Механизми саморегулације су и даље слаби”, оцењено је у документу.

  зн/