Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

ЕК препоручила отварање два кластера са Србијом

(Pixabay)

БРИСЕЛ – Европска комисија ће у оквиру годишњег Извештаја о Србији препоручити отварање кластера 3 (Конкурентност и раст) и 4 (Зелена агенда и одржива повезаност), сазнаје Танјуг у Бриселу.

Комисија у Извештају, који ће представити данас у Стразбуру, констатује напредак Србије у усклађивању са ЕУ мерилима посебно у области политике опорезивања и енергетике.

„Европска комисија је препоручила да су испуњена прелазна мерила за ове кластере и да би они требало да буду отворени”, стоји у тексту Извештаја о Србији у који је Танјуг имао увид.

Европска комисија у свом извештају о Србији констатује „ограничен напредак” у областима јавне админситрације, правосуђа, борбе против корупције и организованог криминала и медија.

Похављени су економски потези у земљи, посебно у одговору на кризу изазвану пандемијом, као и активности Србије у управљању мигрантским токовима и контроли граница.

ЕК примећује да је Влада Србије у првој половини 2021. годне „фокус ставила на ЕУ реформе са приоритетом на владавини права”.

Додаје се да планирање, координација и ресурси у одговарајућим институцијама морају да „адекватно подрже обновљени политички фокус Владе у Београду када је реч о евроинтеграцијима”.

Понавља се да српске власти морају да буду „проактивније и објективније” када је реч о наративу о ЕУ као „највећем политичком и економском партнеру Србије”.

Комисија и овога пута понавља да ће брзина преговора о чланству Србије у ЕУ зависити првенствено од брзине реформи у области владавине права и од нормализације односа са Приштином.

Србија се позива да даље напредује у имплементацији свих до сада постигнутих договора са Приштином и допринесе постизању свеобухватног правнообавезујућег споразума о нормализацији односа са Косовом.

„Овај споразум је хитан и кључан како би и Србија и Косово напредовали на свом путу ка ЕУ”, стоји у извештају ЕК.

Када је реч о регионалној сарадњи, наглашва се да је Србија „остала посвећена билатералним одосима са другим земљама из процеса проширења и суседним ЕУ чланицама”, али и да су „односи са Црном Гором били обележнени тензијама”.

Извештај ЕК наводи да је српска привреда током кризе пандемије доживела тек „благи пад” од једног процента у 2020. години, а да је негативан утицај кризе ублажен јаким привредноим растом у времену пре пандемије као и одговарајућим фискалним и монетарним мерама подршке, као и релативно кратким роком затаварања земље.

„Фискални простор створен пре кризе омогућио је Србији да обезбеди значају фискалану подршку у 2020 и 2021. години и тако повећа капиталну потрошњу”, наводи се у тексту извештаја Комсије.

ЕК констатује да је током пандемије ковида-19 Србија постала „регионални центар” за вакцинацију укључујући и донације од око 600 хиљада вакцина земљама у окружењу.

Када је реч о политичким критеријумима, ЕК је поздравила наставак ангажмана српског парламента и политичких снага у Међупартијском дијалогу, који се води уз посредовање Европског парламента, и позвала све учеснике на конструктивност и примену мера идентификованих од стране представника Европског и српског парламента.

Додаје се да је Србија почела и са радом на препорукама изборне посматрачке Мисије ОЕБС и позива на њихову правовремену и транспарентну имплемнтацију, засновану на широком политичком консензусу.

Када је реч о раду Народне скупштине Србије, Европска комисија констатује побољшања у смислу значајног смањења хитних процедура и усвајања Кода понашање чланова парламента.

Истовремено, критикује се „наставак запаљиве реторике током парламентарних дебата усмерених против политичких противника и представника других иснтитуција”.

„Сви политичари морају да се боре против говора мржње и допринесу политичком дијалогу усмереном на ЕУ реформе, посебно на основе демократије и владавину права”, наводи се у извештају Комсијие.

Комисија оцењује да је Србија „умерено припремљена” када је реч о јавној администрацији где се, према њиховој процени, морају осигурати запошљавања заснована на квалификацијама и смањити превелики број вршиоца руководећих позиција.

У правосуђу, Србија је, према мишљењу ЕК, побољшала унутрашњу организацију и ојачала административне капацитете Врховног савета судства.

Истовремено, констатује се да тренутни законски оквир „не обезбеђује довољну заштиту од потенцијалног политичког утицаја на судство”.

ЕК наводи да је тело Савет Европе за борбу против корупције (Греко) закључило да је Србија на „задовољавајући начин” применила њихове препоруке у области превенције корупције.

Додаје се да је повећан број подигнутих оптужби због корупције на високом нивоу, али да је број пресуда у тим поступцима пао у односу на претходне године.

Србија се позива да ради на новој Стратегији за борбу против корупције, успостави координациони механизам који ће помоћи ефикаснијем супротстављању корупцији.

ЕК наводи да је Србија постигал „ограничени напредак” и у борби против организованог криминала и да се још чека на „уверљиве резултате” у области ефикасне истраге, процесуирања и пресуда за озбиљне случајеве организваног криминала укључујући и одузимање и замрзавање имовине криминалаца.

У области фундамнеталних права, ЕК констатује да Србија има „одговарајућ законодавни и институционални оквир”, али да се њихова „имплемнтација мора осигурати у пракси”.

За разлику од прослогодишњег извештаја, последња оцена ЕК јесте да је Србија у области слободе изражавања и медија постигла напредак, који јесте ограничен, и да се даље мора јачати окружење погодно за неометану слободу говора.

„Вербални напади на новинаре од стране високо позиционираних званичника су настављени док случајеви претњи и насиља остају забрињавајући”, стоји у извештају ЕК.

Када је реч о економским критеријумима, ЕК констатује да је Србија направила „одређени напредак” и да је „умерено до добро припремљена” у развоју функциналне тржишне економије.

Оцењује се да је очувана стабилност банкарског сектора, а да је област кредитирања била снажна и подржана различитим државним подстицајима.

Комисија констатује да је Србија умерено припремљена да се носи са конкуренцијом и тржишним изазовима унутар ЕУ уз оцену да је „даље побољшна структура економије”, а да је „економска интеграција са ЕУ остала висока”.

ЕК наводи и да је настављен раст јавних инвестиција у Србији, првенствено у циљу превазилажење инфраструктурних проблема који су, према ставу Комисије, годинама били занемаривани.

Када је реч о преузимању обевеза које проистичу из чла нисту ЕУ, Србија је, према мишљењу ЕК, направила важан посао у усклађивању са ЕУ законодавством у многим областима, а посебно у области опорезивања (кластер 3) и енергетике (кластер 4).

„Када је реч о политици опорезивања, социјалној политици и запошљавању, Србија је испунила прелазна мерила за отварање”, наводи се у извештају.

Додаје се да су испуњена прелазна мерила за отварање преговора у области енергетике у оквиру кластера 4, а да је напредак постигут и у областима безбедности на путевима, реформи железнице, усвајању Закона о клими и пакета важних закона из области енергетике.

Када је реч о кластеру 6 који се односи на спољну политику констатује се да је усклађеност Србије са одлукама ЕУ порасла са 56 на 61 проценат, али и оцењује да је у многим потезима Србија „ишла контра” ЕУ.

Србија је похваљења због учешћа у ЕУ безбедносним мисијама и операцијама, а посебно за свој „значајан допринос” управљању миграционим токовима и ефикасној примени стретегије заједничког управљања границама.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marko Barna
Nisam baš siguran da razumem,kako dva NOVA klastera, jesu li se zanemarila dosadašnja otvorena poglavlja?!
баба
Молим да се коначно преведе та страна реч кластер и да се придржавамо преведеног. Можда скупина или група?
Kao uvek
Klaster (engl.: cluster) je skupina SRODNIH elemenata (kao fijoka sa nekim natpisom), u ovom slučaju tački koje svaka država kandidat za pristup EU mora da ispuni da bi se zadovoljio minimum vladavine prava. Tipičan primer je nezavisnost pravosuđa ili sloboda štampe, ravnopravnost žene i muškarca, itd.
Baka Smiljka analitičarka
Ja preporučujem klaster da se izvrši Kumanovski sporazum povratak izbeglog srpskog stanovništva 250.000 i da se izvrši povratak odabranog srpskopg osoblhja od strane KFOR-a pa to im je obaveza po Ugovoru zašto za ovo nema zahteva - državama KFOR-a čije su vojske bile u sastavu KFOR-a ada je portšpisan Kumanovski sporazum.A znam da je 16.02.2008.g osnovan Euleks a da je sutrada proglašeno tzv.nezavisno Kosovo
Gojko
bako ja sam za vaš klaster
Miroljub
Dva klastera godišnje a do ulaska u EU ima još 176 klastera. Znači još malo...
Budimir
Sargarepa ?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.